ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Иван Губијан:
- Рођен: 1923. године
- Активан: од 1945. до 1955.
- У клубу: АК „Партизан“
- Дисциплина: бацање кладива
- Репрезентативац: 27. пута
- Занимање: војни службеник
Ако је по оболу који је дао нашем југословенском спорту, по броју медаља и трофеја које је освајао у земљи и ван ње, онда је Атлетски клуб „Партизан“ несумњиво најплоднији од свих клубова у нашој великој „црно-белој“ спортској породици, па вероватно и у читавој земљи. Иза свих тих успеха стоје див-јунаци атлетске арене плејада великих асова југословенског, европског па и светског формата. У овој нашој серији „Они су бранили националне боје“ атлетским рекордерима — репрезентативцима АК Партизан припада свакако једно од најистакнутијих места.
Мада је уобичајено да се оваква серија започне „највећим међу највећима“ (а то ће рећи Фрањом Михалићем, када је реч о атлетским шампионима нашег клуба), поштујући хронологију, наш први напис о „црно-белим“ атлетичарима посвећујемо Ивану Губијану, спортисти који је обрадовао југословенске љубитеље атлетике првом олимпијском медаљом!
Овај кршни момак, прототип пословичног делије чији су добра нарав и меко срце реципрочни снази гвоздених мишица, завитлао је први и последњи пут кладиво у нашој „црно-белој“ мајици. А витлао га је више од деценије на задивљујући начин, који је заустављао дах у гледалишту, али не и заставице пободене на места где је његово кладиво долетело. Десет година из дана у дан оне су се стално померале. Од 1947., кад је поставио први пут државни рекорд (56,24 метра), још пуних осам година суверено је владао у овој дисциплини, поправљајући стално свој најбољи резултат. Попео га је до 59,69 метара али тадашњу „границу снова“ од 60 метара никад на такмичењу није достигао, иако је на тренинзима челично ђуле често летело и преко те даљине!
Свој највећи подвиг Губијан је остварио на првој послератној Олимпијади, 1948. године у Лондону, када је освојио сребрну медаљу. која је уједно била и прва олимпијска медаља у историји југословенске атлетике! Да куриозум и радост наше спортске јавности буду већи, медаљу је освојио када то нико није очекивао, јер Губијан није убрајан у ред фаворита!
У аналима светске атлетике име Ивана Губијана остаће вечно записано не само као освајача сребрне олимпијске медаље, већ превасходно због чудних околности које су пратиле овај његов подвиг. Наиме, када је у последњој серији, хицем од 54,47 метара, обезбедио друго место, испречио се неочекивано кобни неспоразум: марку његовог хица судије су замениле с ознаком италијанског репрезентативца Тадије и да није било брзе интервенције нашег вођства догодила би се једна од најтежих неправди у историји олимпијских игара. Срећом неспоразум је брзо изглађен: грешка отклоњена и на свечаном постољу, десно од олимпијског победника, са сребрном колајном о врату нашао се заслужено — Иван Губијан!
Не мање резултате Губијан је постигао и као учитељ младих. Под његовим надзором школовала се и дозревала читава плејада даровитих југословенских кладиваша, а његови директни противници и ученици, Безјак и Рачић. Успели су чак да га надмаше и оставе за собом видан траг на страницама светске атлетике!