Двоструки првак Европе очекивао је муњевиту нокаут победу. А, пре него што је напустио београдски ринг, изненађен жестоким отпором, пружио је руку велтерашу Партизана Иштвану Герегу.

„Браво малиша!“, рекао је стари „ратник“ ринга.

„Овај дечкић има све услове да већ на следећем првенству Европе постане шампион“, додао је Кајдијев тренер стари Зигмунд Адлер.

Био је то за нас успешан епилог минулог „Меча шампиона“. У четири борбе боксери Партизана изборили су три победе.

Герег је имао најтежег противника. Организатори су га унапред прежалили и, малтене, ставили да боксује уводну борбу. Али, сви су били изненађени његовим умећем. Да је имао само мало више искуства и нерава направио би највећи подвиг — првак Европе Кајди напустио би борилиште погнуте главе. Али и пораз у готово равноправном надметању сасвим задовољава.

Душан Нешић се огледао ван конкуренције. И поред тога што је једини од југословенских боксера у овој години савладао шампиона Маријана Бенеша организатори су у званични програм уместо Нешића уврстили неспремног Веселиновића. И сигурно су зажалили. Јер, Нешић је у суботичком полуфиналу савладао велику наду Црвене звезде Ђајића. Сви се слажу да је то била једна од најбољих борби „Меча шампиона“.

Милосав Поповић је приморао тренера „црвено-белих“ Небојшу Прокића да баци пешкир свом такмичару Влашићу. У финалу Поповић је надмудрио Тузлака Хукића. Али, све у свему још ни издалека није показао оно што се од њега очекује.

Победнички трофеј „Меча шампиона“ — „златна рукавица“ — вероватно би остала у витринама Партизана да се његов прошлогодишњи власник, наш капитен Светомир Белић, није разболео. Због високе температуре изазване грипом најбољи боксер „црно-белих“ морао је у задњи час да откаже учешће.