Момчило Вукотић је врло обдарен фудбалер. Један од најбољих из своје генерације. Пред њим је лепа будућност. Он напредује, учи, озбиљан је и врло ангажован у игри. Има једну изузетну комплетност: подједнако успешно игра у средини терена као и у „шпицу“ напада!

Међутим, постоји и нешто у понашању тог младог човека што смета пријатељима Партизана и свим поштоваоцима његове игре.

То је, пре свега, његово примадонско понашање према судијама. Оно омаловажавајуће одмахивање руком, приговарање са претеће укрштеним рукама позади и уопште гестови који остављају врло ружну слику. Он такво понашање никада није могао да види код Пелеа, Боби Чарлтона, Дистефана или Милоша Милутиновића, а сви су они, дозволићете, много већи мајстори лопте него што је наш полетарац. То што млади Вукотић себи дозвољава ничим се не може правдати.

И не само то. Још по нечему се овај првотимац Партизана издваја од осталих: по својој аљкавости на терену! Он све утакмице игра са спуштеним чарапама и извученим дресом преко гаћица. Тако немаран делује до зла бога ружно. Уосталом, то је потцењивање и гледалаца. Јер ако они могу да дођу са краватама на стадион онда је и он, најмање што може да учини за присутне, дужан да буде пристојно обучен. Уосталом, на то упућују и прописи ФИФА, а то значи да је неко мудрији од њега и о томе водио рачуна.