…Али у овом тренутку физички нисмо били спремни за то. — Никола Будишић коментарише финале у Казабланки

Први пут се налазим у улози репортера. Признајем: осећам одговорност док ово пишем, јер треба дати оцену једне утакмице, казати како су играли моји другови и на крају учинити да уредник буде задовољан. Прочитао сам много извештаја и коментара, али, ето, тек сад видим да је лакше играти фудбал него бити новинар.

Но, да оставим те медитације и да се латим свог задатка. Пре свега треба рећи да је финална утакмица била жесток меч, сусрет у коме је било много варница, судара, оштрог темпа, па чак и грубости (искључени су Ненад Бјековић и Немац Зобел).

То није била утакмица за уживање. Али, за то кривицу сносе Немци који имају такав однос и схватање фудбала. Код њих је све у ритму, пресингу, борбености…

Ми нисмо у овом тренутку, после неколико тренинга, били способни да им на плану физичке кондиције одговоримо пуном мером. Међутим, морам да признам да се не сећам ни једне наше утакмице на којој смо били тако фанатизовани борци, толико упорни и тако дисциплиновани у односу на Васовићеве захтеве игре.

У томе ја видим нов квалитет нашег тима и залогу наших нових могућности. И судећи по ономе што смо чули од вашег „техника“ утисак је врло повољан. Уосталом, он је крајње реалан. С њим смо ми увек „на земљи“: нема заблуда, претераног оптимизма или било каквог заваравања. Увек смо отворени према истини, па била она пријатна или не. Једна његова реченица то најбоље илуструје: „Освојили смо оно што смо и заслужили“. Можда та реченица најбоље казује све оно што смо ми пружили у Казабланки.

Шта рећи о нашој игри и појединцима? Прерано је доносити неки дефинитивнији суд на основу две озбиљне утакмице. Треба констатовати да смо радикално изменили начин игре! Играчи су схватили нову концепцију али је потребно време да бисмо то на терену интерпретирали онако како то „Васке“ жели и захтева. Чак и организација наше игре одише оним што краси све европске професионалне екипе. Одбрана је другачије организована, много безбеднија, оштрија и неупоредиво одговорнија.

Ограђујем се од сваке оцене нашег навалног реда. Имам утисак да смо са три изразито брза играча у првој линији (Катић, Живаљевић, Бјековић) много опаснији. Наравно, да би они били у потпуности искоришћени потребно је да сарадња играча из средњега реда буде суптилнија и, што је најважније, да правовремено проигравају, односно да мање држе лопту. То су корекције које неминовно предстоје, али су ове две утакмице у Мароку пријатан наговештај за нашу продуктивнију игру.

И на крају треба рећи да смо ми могли да освојимо и прво место на овом турниру, али то у овом тренутку не би било реално, јер је Бајерн спремнији од нас.