…То су речи Милоша Милутиновића. — Поводом Милутиновићевог недоласка

У време када је Бобек био капитен Партизана интимно се поверио својим пријатељима: „Патићу када будем престао да играм. Једина утеха ми је Милош Милутиновић. Моја ће се каријера наставити кроз његову игру, јер је то једини фудбалер који може достојно да ме замени, па чак и превазиђе.

Милош није изневерио свог учитеља: постао је велики уметник лопте и један од незаборавних играча „црно-белих“.

Ових дана Милош је требало да се врати у Партизан као један од тренера, у последњем тренутку Милутиновић је променио одлуку. Наш лист је већ писао о томе. Овога пута доносимо и његово мишљење.

„Мој недолазак, односно повратак у Партизан погрешно је тумачен. У питању је чиста принципијелност! До неспоразума је дошло око концепције рада у стручном штабу“, објашњава Милош Милутиновић своју одлуку.

„Желео сам повратак у Партизан и нисам постављао никакве услове. Прихватио сам тај курс повратка старих играча и формирање стручног штаба од оних људи који су поникли у том клубу. Рачунао сам да ћемо равноправно сарађивати и у таквим односима свако би нашао своје место, већ према способностима и афинитету. Појединачна одговорност била би у зависности од посла.

„Међутим, свесно или несвесно фудбалски клуб је предат у Васовићеве руке. Он одлучује о свему и сноси пуну одговорност. У таквом апсолутизму тренер је стављен у деградирајући положај. Због тога сам одустао.

„Ја сам знао да ће Васовић бити прва личност. Мислим да је у овом тренутку то најбоље решење, али у таквој констелацији снага ја нисам видео себе. Моја је највећа жеља да радим са најмлађим узрастом, да откривам и подижем младе фудбалере, да будем истински учитељ, тренер који ‘прави’ играче. Али, изгледа да смо били на различитим таласним дужинама. Жао ми је.“

Те речи Милош је врло проживљено изговорио. Уосталом, код њега је све увек била драма, прави живот и истина као врхунски аксиом живота. Цео његов фудбалски пут био је изузетно буран. Стоички је све подносио иако су неки поступци према њему били оптужујући.

Ипак, за њега је Партизан био и остао најлепши део фудбалске каријере; њему је дао себе а неке његове игре остале су незаборавне. Није искључено да се неспоразум изглади и да се Милош врати у Партизан на радост његових бројних навијача.

Можда би за то био довољан и један сусрет између њега и Васовића, у једној мирнијој ситуацији, па да се нађе решење.