Биће боље овог пролећа

од

у

… То обећавају стручњаци и играчи Партизана. — Одлучност и оптимизам „црно-белих“ пред наставак првенства

Ускоро лопта креће са центра. С њом и стотине хиљада жеља. Сви навијачи имају исте амбиције: да своје љубимце виде у врху или на безбедној позицији, зависно од вредности екипе.

У центру пажње југословенске фудбалске јавности биће сигурно Партизан. За то има више разлога: прво, још се никада овај клуб није нашао на крају полусезоне са таквим збиром бодова да је близак зачељу: друго, на кормилу клуба налази се један од некадашњих асова, човек који се увек издвајао из своје средине и сад се очекује да он нађе излаз из кризе у којој су се „црно-бели“ нашли.

Интересовало нас је како се пред старт осећају стручњаци и играчи Партизана.

Наш први саговорник био је Велибор Васовић.

— На овим припремама заокруглио сам слику о вредности појединаца и екипе, — каже Васовић. — Партизан може и више него што сам мислио, јер располаже довољном снагом да одлучујуће утиче и у овогодишњем првенству. Не тврдим тиме да је наша екипа и организацијски већ спремна за такав подвиг, али првенство није један меч. Појединци и неке линије не истрајавају у игри током целе утакмице. Али, није реч о деведесетминутном трчању — исправља се Васовић. — То неће тражити од играча и тима ниједан тренер на свету. Међутим, реч је о трајној концентрацији, константности игре. Управо то је била мана садашње екипе. Јер плима и осека у игри могу убити сваки тим. Попуштање у кризним ситуацијама кад противник води или малаксавање темпа кад се да гол, ретко води успеху.

На припремама се много радило на отклањању таквих недостатака. Сусрет у Загребу, потврдио је да се то и остварује. Ни вођство од 2:0 није обесхрабрило екипу, што је и за Васовића добар знак који га подсећа на његову генерацију, коју, ето, и он понекад упоређује с овом данашњом. За њега је и Голац, као бек, пријатно изненађење, и Антић бољи у одбрани него у навали, за њега су Грубјешић, Голац и Цветановић „семе“ за једну нову генерацију Партизана, чија би слава надмашила величину оне у којој је и он играо.

Како Партизан мисли на врх табеле у овом првенству?

— Колективном игром — одговорио је Васовић без двоумљења. — Не поричем вредност појединаца, али они треба да се допуњавају. Партизан је имао и Бобека и Чајковског и Милутиновића, а и друге чувене асове, па ипак Партизан није био велики зато што су они били у њему, већ су они били велики зато што је Партизан био снажан. Ни сада један или двојица чак и најбољи на свету, неће повратити ни сачувати славу некадашњег Партизана.

Против призивања славне прошлости

Тренеру Атанацковићу смета свако враћање старој слави генерације која се борила у Купу Европе.

— То је било и једно другачије време — каже — а свакако и услови. Предност је, ипак, на страни ове генерације. Мада још не осваја трофеје данас, њена младост је залога да ће то чинити сутра. Њене жеље за афирмацијом су чак и веће него оне некадашње момчади. Верујем за то у вредност баш ове екипе, поготово ако превазиђе магловитост појмова о професионализму у игри и ван игре. Та, ни вредност овог тима није увек ишла стрмоглавце, имала је и она блиставих тренутака. Али није увек схватала законе професионализма, па се брзо предавала самозадовољству. Плаћено неискуство више се неће поновити. Додуше, искуство ме научило да будем опрезан, јер Партизан се ни досад није лоше припремао, али су. невоље дошле касније…

Спасавање самопоуздањем

За врло искусног тренера Минду Јовановића је, што се упоређивања генерација тиче, ствар посве јасна.

— Боља је ова данас — каже Минда. — Игру моје генерације не треба мешати с данашњом савременом фудбалском игром. Нашу игру је карактерисала мирнија атмосфера, спорији темпо, а несумњиво и мање могућности, јер је ниво фудбалске вештине био такав. Данас се у свим спортовима отишло тако далеко да се без чврсте научне методологије не може уопште рачунати на иоле успешну припрему за такмичење. И у фудбалу се цене већа брзина, снага, издржљивост, техничко знање и ефикасност. У кондиционом смислу се то не би могло просто ни упоредити са захтевима који су важили у моје време и ми то сада знамо. Садашње припреме екипе подредили смо тим захтевима, а до првенства нас дели још довољно времена да употпунимо неке елементе игре, да „подмажемо“ још понеки точкић који се на проби у Загребу још увек тешко окретао. Након тога, и одбрана ће бити чвршћа и напад екипе још ефикаснији. После ће и наде у веће могућности бити реалније.

Доктор Павле Опавски: — „Иако дајем предност психофизичким способностима шампионске екипе од пре 7 година, коју сам такође припремао за окршаје у КЕШ, када се заврше садашње припреме и уђе у такмичење и способност данашње генерације Партизанових фудбалера неће бити на нижем нивоу. Ту способност ћемо сигурно истерати на степеницу која обезбеђује да се игра према захтевима савременог фудбала о којима је говорио Минда. То је неминовно, јер, осим што су и потребе веће, ни научна методологија коју примењујемо у психофизичким припремама фудбалера није заснована на застарелим, већ на савременим научним принципима. Тиме ће и успех бити осигуран.

Оптимизам играча

Таквим оценама стручњака, придружили су се и Партизанови фудбалери Миша Радаковић, Свемир Ђорђић и други. Радаковић је, на пример, веома расположен и сигуран у себе и своје другове као ретко када. Он то и каже:

— Ми смо се и раније добро припремали за првенствене сусрете, али нас после у игри много што-шта није хтело. Губили смо готово добијене утакмице, тако рећи, за длаку, али смо их губили чешће него што смо их добијали. У тим поразима се „топило“ и наше расположење које смо стекли током припреме. Сада смо утолико свеснији да се то даље не сме догађати, јер и наша будућа фудбалска каријера и Партизанова афирмација зависе од нас самих. Одлучили смо у томе да прве две утакмице, у Бањалуци и Крагујевцу, не испустимо олако, јер ће то бити и пресудно за наше самопоуздање. Врх табеле није недостижан, а сигурно ће и други тимови губити утакмице, што нашу шансу повећава.

Ипак, Свемиру Ђорђићу највише су сметала ранија „лутања“ за концепцијом игре и задовољан је што је то прошлост.

— Пред кохезијом Партизанове игре и екипе, чије могућности нису за потцењивање већ у наставку првенства многи ће бити изненађени.

А расположење које тим поводом не скрива ни Ђорђић, а ни остали у табору Партизана, спремност свих играча да се постигне максимум, дају реалну наду да је наступио повољан тренутак. Тај моменат и играчи и стручњаци сигурно неће пропустити. Већ у наставку првенства, Партизан ће кренути у обрнутом смеру од оног у коме је ишао јесенас, а то значи ка самом врху табеле.