Поштована Редакцијо,

Због ограничености простора на којем штампате наша писма, само укратко ћу рећи да смо за неуспехе нашег вољеног фудбалског клуба криви и ми навијачи.

А да бисмо то, на неки начин, исправили и одсад активније утицали на успехе Партизана, предлажем како то и да остваримо. Зато је неопходна сарадња и клуба, и редакције „Партизановог весника“ и — наравно — нас навијача.

Да објасним како то мислим.

Партизан има доста навијача, али га они бодре на утакмици тек онда када он, да се тако изразим, „меље“ противника. Ако, међутим, противничка страна, случајно поведе којим голом, стадион занеми. Понекад се чак навија и за супротну страну. Сматрам да већ на пролеће треба да се појавимо с јединственим реквизитом за навијање — дечјом звечком. Помислиће неко да је ово неукусна шала, али, другови Партизановци — кад објасним видећете да није тако.

Таква звечка може бити спас и за нас навијаче, а и за већи успех нашег Клуба. Јер, звечком је лакше навијати и дириговањем утицати на ритам игре, него гласом, на пример. Она има специфичан звук који брзо деконцентрише и најбоље психолошки припремљену противничку екипу, а нашим фудбалерима може бити добар подстрек било да га чују у Скопљу, Сарајеву, Сплиту, Никшићу или Београду, јер ће увек имати на уму да је то зов њихових навијача, да су уз њих симпатизери који су понекад спремни и на много веће жртве само да Партизан успе.

Уверити се у ово што пишем, није тешко. Сваки Партизановац нека покуша да одсвира неколико тактова поменутом звечком и то различитом јачином, па ће се лако уверити у могућности таквог навијачког реквизита.

Помоћ клуба би се састојала у томе да на чешће организованим договорима навијача и његових функционера и фудбалера буде изнесено, већ према замишљеној тактици игре, како и у које време навијачи да „звече“ и бодре екипу док то не постане навика. Клуб и редакција „Партизановог весника“ могу да остваре ову идеју и на тај начин, што би можда било и најбоље, што ће производити и продавати „црно-беле“ звечке, а приход од тога улагати у посебан фонд за куповину фудбалера.

Да завршим своје писмо овим питањем: Шта је лепше — ићи на утакмицу са звечком у џепу — или враћати се са стадиона промуклим грлом?

Поготово, што такве звечке нису скупе, а навијаћемо жешће, лако и оригинално. Звук ће бити посебан што је далеко и симпатичније и културније од уобичајене вике, завијања и псовки или мукле тишине на стадиону кад екипи треба највише помоћи.

Зато, кренимо на стадионе с „црно-белом“ звечком и навијајмо јединствено!

Ако ми уступите простор у листу, унапред хвала. А и верујем, исплатиће се.

— Момчило Стојановић, Ул. „Седми јул“ бр. 9, 21201 — Руменка, САП Војводина