Коментар утакмице Војводина — Партизан

Одмах да кажемо: генерална проба фудбалера Партизана у сусрету с Војводином у Новом Саду сасвим је успела. Дакле, ни стручно руководство, ни Партизанови навијачи не морају да страхују за недељни старт у наставку фудбалског првенства Југославије. Сада је, без сумње, јасно шта све може „Васовићева чета“. Тим је у Новом Саду пуних 70 минута демонстрирао фудбал који може да задовољи и оне најстроже гурмане фудбалске игре. Играло се брзо, оштро, борбено и допадљиво за око, а током читавог првог полувремена Партизан нас је подсетио на овај „парни ваљак“. Истина, само подсетио.

Ако бисмо тражили најбоље појединце у екипи, онда ваља одмах рећи да је Вукотић пружио бриљантну партију, али само у првом полувремену. У навалном реду још су добро играли Живаљевић и Цветановић. Овај други је све бољи, све сналажљивији и борбенији фудбалер, па се чини да је, најзад, изборио себи место у екипи. У одбрани Ћурковић је био веома сигуран и није крив ни за један примљени гол. Добро су играли Пејовић и Голац, али је најактивнији био Антић. Радаковић и Будишић могу и више да пруже.

Занимљиво је још и то да је на овој утакмици навала била боља од одбране. То је оно што радује и, што, обећава да ће Партизан убрзо сасвим преболети болест која се зове „неефикасност“.

Утакмицу су посматрали и чланови Председништва клуба и по ономе што су видели на терену, а и што су рекли у међусобним разговорима после утакмице може се закључити да су они задовољнији од Васовића. Јер, шеф Партизанових фудбалера и овога пута поновио је своју „стару“ девизу: „Добар је онај тим који побеђује“.

И овога пута играчи су могли да се увере да њихов „технико“ превасходно цени крајњи исход утакмице, а не њену естетску страну. Тако ће постепено Васовић пренети на играче своју рационалност, па ће и они у игри тражити оно битно.

Треба још рећи да је само резултат неповољан за Београђане, док је све оно што смо видели током 90 минута игре било врло охрабрујуће.

Војводина је одлична екипа, али је овога пута била у сенци свог амбициозног госта. Уосталом, већ и чињеница да су Новосађани за два минута пораз претворили у победу довољно говори да је ту било и много спортске среће, односно несреће.

У овом тренутку посебно треба истаћи чињеницу да је Партизан деловао као изузетно радан тим. Београђани су били разиграни, иницијативни и агресивни у мери која би неупућенима казивала да су они домаћини. И управо због тог офанзивног односа домаћин је био принуђен да се брани и игра на контра-нападе после којих су уследили изједначење и победа.

У сваком случају „генералка“ је успела.