Поједини фудбалери Партизана увек (доласком новог стручњака) добијају друге „дужности“ — да ли то смета њиховом развоју?

Ако је стил-човек, онда је разумљиво што сваки фудбалски стручњак, у раду са екипом, уноси нешто ново — своје. Кроз ту призму треба посматрати и новине у Партизану, изазване променама у стручном штабу. Тако и треба схватити податак да је, својевремено, Бобек мењао функције неких првотимаца, да је то чинио и Симоновски, да би и Зец (када је постао шеф стручног апарата) извршио одређене рокаде. Данас, у фази припремања тима за првенство, сведоци смо да и Велибор Васовић нешто мења…

Какве су те промене, да ли оне представљају неки нови квалитет, колико су оне нужне, како фудбалери гледају на честе промене улога и функција? То су само неке од многих дилема и ризика које те стручне реконструкције намећу. Те промене, чак, и нису дискутабл питања, ако се прихвати да сваки тренер има друге идеје… Разлог за ову тему лежи у сазнању да су скоро увек исти играчи на тапету (!), када су те рокаде у питању, као и у чињеници да најсвежија смена у Партизану представља, на неки начин, мада то није био циљ, и стручни двобој! Јер, Велибор Васовић недвосмислено враћа Катића и Антића, на пример, на она места са којих их је Гојко Зец „склонио“!?

Катић

Не једном сам разговарао са Зецом на тему: због чега се, на пример, определио да изразитом голгетеру и шпиц играчу — Катићу — повери улогу организатора игре? Због чега је хтео да од стрелца (крила и полутке) Антића направи бека? Или, од центархалфа Пејовића — такође бека?…

Објашњења младог стручњака, била су логична, чак и исправна — с аспекта концепције на коју се Зец ослањао:

— Катић је користан у шпицу напада искључиво када се служимо контранападом. Деконцентрисан је, слабо сарађује… Међутим, његов изванредан радијус кретања, брзина и пожртвовање, пре свега дисциплина у игри — чине га веома конструктивним на средини поља, нарочито је изражајан као играч задатка.

И, заиста, у јесењој сезони 1970, Катић је у новој улози био један од најбољих играча Партизана!

Разлози због којих је Зец експериментисао са Пејовићем и Антићем били су друге природе: клуб је био дефицитаран у добрим бековима, а центархалфова је имао довољно, док Антића није имао обезбеђено место у нападу, а играч је који се може „употребити“ за многе задатке…

Покушао је Зец и са Вукотићем у маневру, то је већ ствар тактике, функција овог играча се није битније изменила.

Пауновић

Велибор Васовић има девизу: чим нешто није донело резултате, мора се мењати! Са тог аспекта треба и посматрати његове акције. Оне су, бар оне тренутно уочљиве: Катић се поново враћа на положај шпиц-нападача, Вукотић још увек остаје као решење и за маневар и за атак, али је зато Радаковић сасвим променио улогу, а није искључено да то буде и са Пауновићем!?

Тешко је сажето изрећи Васовићеве мотиве, он чак и не жели да у овом тренутку прецизно објашњава своје разлоге. Ипак, ево неких детаља из једног његовог полуприватног објашњења:

— Ствар је концепције и схватања — каже Васовић — који ће играч играти на ком месту. Вучем одређене потезе, јер верујем да ће се исплатити. Партизан је постигао мало голова гледао сам јесенас неке утакмице, на којима се испромашивао. Сматрам да морамо на том плану нешто да учинимо, а Катић је једно од решења. Брз је, продоран, не плаши се, био је голгетер. Имам утисак да ће то бити добро решење. Не желим да коментаришем његову улогу као „везног“ играча, Зец је вероватно имао своје разлоге, исто као што их ја сада имам са рокадом Радаковића: он за мене није бек!? Не може да обави функције савременог бека (није брз, нема центаршут, није оштар), али је изузетно луцидан, мајстор за блокаду простора, искусан и смирен. То је довољно да верујем да може бити изврстан у улози последњег човека одбране, оно што сам отприлике ја био у Ајаксу. На досадашњим утакмицама, Радаковић је оправдао моје наде.

Ако прихватимо да су евентуални експерименти са Антићаем, Грубјешићем (постаје играч средине терена), Пејовићем… исход проналажења правог места (и најкорисније функције) ових још неформираних фудбалера, потез са Радаковићем прихватамо као покушај. Ипак се над новом (наговештеном) функцијом Пауновића мора ставити велики знак питања! Јер, он је изразити центархалф — штопер, репрезентативац…

Партизан има доста центархалфова, али мало „везних“ играча. Зато и форсирам младог Цветковића. Сматрам, за то коначно и одговарам, да је Пауновић најкомплетнији играч у тој богатој ризници центархалфова и да афирмацију његових свих квалитета треба поспешити. Он је брз, експлозиван, има дуг корак, добар преглед игре, искусан је и добар шутер. Има све одлике опасног атакера из позадине, зашто те вредности не би и ставио у службу тима!? Ако Пауновић добија и офанзивне задатке, не значи да ће изгубити на вредности као центархалф. Напротив, навикнуће се да доноси инвентивнија и прорачунатија решења, а то је и у интересу репрезентације.

Играчи

Прави професионалци не могу и не смеју да не прихвате замисли тренера. Изгледа да је то био основни мотив свих одговора, које смо потражили међу фудбалерима — „објектима“ ових рокада.

— Тврдим — каже Васовић — да Пауновић веома дисциплиновано и професионално прихвата обавезе. Он још не може да се уклопи, да обави све задатке које ова улога тражи, за то треба и времена.

Тешко је, после толико година, мењати улогу — објашњава центархалф државног тима. — Међутим, ако руководство сматра да је то потребно, ја ћу бити играч „за везу“.

Радаковић једноставно нема разлога за објашњења, нова улога му одговара, то је и признање његовом искуству, док Илија Катић овако види поновни повратак на „прву ватрену линију“:

— Више ни сам не знам шта ми одговара! Толико сам улога и места променио, да сам већ имун на рокаде. Са истим задовољством и одговорношћу прихватам све улоге. Није ми тешко, јер је то у интересу тима. Надам се, а то је за мене најважније, да ћу оправдати поверење, није ми потребна аклиматизација — то је улога с којом сам и дошао у Партизан. Као гол-играч.

Ово су она површна запажања. Проблем рокова и промена улога појединаца је фудбалски далеко сложенији, аналитичнији. Ипак, све је ствар укуса стручњака, а податак да неки фудбалери могу успешно да обављају више функција само је вредност за тим. Кроз ту призму треба гледати и на најновије потезе Велибора Васовића. Резултати ће се видети у првенству, сад се једино са сигурношћу може рећи: сви ови експерименти имају исти циљ — повратак „црно-белих“ на стара позиције, јер слаби резултати минуле године захтевају промене.

Сви се слажу у једном: горе не може бити, само боље!