Браво рукометаши! Хиљаду пута браво, јунаци! Хвала вам на освојеном драгоценом пехару. Успех који сте постигли као чланови друге савезне лиге задивљује, и то баш сада када је југословенски рукомет водећи у свету и када сте се знојем и вољом борили да ублажите пољуљани углед наше црно-беле боје. Свима нама је јасно да зато нисте били стимулисани милионима, већ жарком жељом за углед Партизана. И зато, када смо у скученом агенцијском извештају чули за тај ваш подвиг полетела је и понека суза, јер просто смо и заборавили када је неки клуб из ЈСД Партизан освојио Куп маршала Тита.

И зато: хвала вам на осветланом образу Друштва, а још више ради повратка вере у наш Партизан! Жао ми је што се налазим овде, у овој горкој печалби у С. Р. Немачкој, па нисам могао присуствовати великом слављу, а док сам био у Београду гледао сам сваку вашу утакмицу, радовао се и туговао са осталим пријатељима клуба.

Жао ми је и тужно је што се штампа некоректно понела у извештајима, па тај успех није достојније забележен.

Ипак, није битно колико смо миљеници штампе. Важније је Титов пехар! Жеља би нам била да нас овога лета обрадујете повратком у Прву лигу. Уз срдачне поздраве рукометашима и руководству а, наравно, и осталим у спортском друштву Партизана.

— Ваш Чеда Саватић, Лозничанин, Бургалбен, СР Немачка