ИГРЕ И ЉУДИ

Доста је било неразумних поступака и бесмислених тренутака.

Време је да се оговарачки дар, самоубилачко роварење и интригирање, свађе и препирке, претворе у корисну енергију, која би, сабрана и уједињена, могла покренути, малтене, једну турбину „Ђердапа“. Јер Партизан је постао славан и познат по значајним спортским резултатима, али и по неславним побунама и свађама; које су често знале да замраче многе спортске видике и подвиге. И не само то. Многе од тих беспримерних глупости ломиле су се од главу самом „Партизану“, захваљујући управо чудном менталитету тих његових „приврженика“. Јер они би се, ако се њихове замисли не остваре, ако њихови љубимци или они сами изгубе власт и моћ, готово увек окретали против Партизана и његових интереса. И то би чинили снагом такве завереничке ревности и упорности да су се темељи Партизанове куле годинама тресли.

Ти подземни удари били су, неретко, јачи и перфиднији од свих других спољних удара. Тако да многи Партизанови противници нису ни морали да троше време и снагу: уместо њих то су чинили Партизанови отпадници. Такво њихово понашање учинило их је доста изузетним. Јер догађа се и у другим срединама да се људи наљуте и дигну руке од свог спортског друштва и његове политике. Знам, на пример, доста Звездаша који су се након Рајковог и Ациног протеривања из Звезде — одрекли фудбала и — Звезде. Али не знам да је било ко од њих на било који начин, свесно, урадио нешто против интереса себи некад драгог колектива.

Доста је било лажних обећања и мистификација.

Последњих година готово свака нова управа и сваки нови човек у руководству — нудили су нов програм и нова обећања. Ти програми су најчешће били добри, али — какве вајде од тога. Многи од њих су се претворили у своју супротност.

Доста је било манипулисања старом славом.

Јер за последњих пет — шест година мало је који Партизанов спортиста или клуб остварио нешто велико, значајно. А некада је то било готово обавезно, неминовно. Међу данашњим спортистима и клубовима изузетак су, можда, Белић, Шегртова и Каракашевић, затим ватерполисти, атлетичари и тенисерке. Ако се ускоро не учини снажнији интензивнији продор у југословенску и европску спортску елиту, Партизан ће ускоро бити само име бивше велике спортске породице.

Доста је било импровизација, лоше организације, нерада и нереда.

Време је да се засучу рукави и да се почне са озбиљним послеништвом. Онако како су то учинили атлетичари и кошаркаши, на пример.

Доста је било сакривања иза паравана колективне одговорности.

Време је да се у породици СД Партизан изврши прецизна подела рада и да свако одговара за свој део посла. Тако се неће десити да за евидентне неуспехе, незналачке и самоубилачке потезе годинама нико не одговара.

Доста је било недаћа, невоља и несрећа.

Нека празник дође и на наше улице!