ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Зоран Јанковић:
- Рођен: 1940. године у Зеници
- Дисциплина: ватерполо
- Играо: од 1955. и још увек активан
- У клубу: Младост и Партизан
- На месту: нападач
- Репрезентативац: преко 150 пута
- Занимање: студент
У историји југословенског ватерпола, који је одувек уживао високу међународну репутацију, а у поратним годинама се уврстио у прву светску класу, главну реч су водили редовно тзв. „слано водни играчи“. Увек је то био спорт младића с мора, а само изузетно нашао би се међу њима као репрезентативац, и понеки „жабар“ — дечак с копна који је водено „крштење“ доживео у речним таласима. Међу тим малобројним „слатководцима“, који су проносили славу југословенског ватерпола широм света, нашао се и један сасвим изузетан, јединствен и непоновљив — Зоран Јанковић који је уз Мирка Сандића (такође члана нашег клуба) био и остао не само један од највећих играча у историји нашег, већ и европског и светског ватерпола!
Почео је као дечак на мору, наставио доцније у екипи вишеструког првака државе и Европе, загребачке Младости, а у правом сјају заблистао је тек доласком у наш клуб. Ту је доживео пуну играчку зрелост и у тандему с Мирком Сандићем представља већ више од деценије главну ударну снагу „црно-беле“ екипе и ватерполо-репрезентације Југославије!
Мада висок само 178 сантиметара (што је недовољно за савремен ватерполо), Зоран Јанковић је доживео светску репутацију и све почасти захваљујући изузетним физичким, пливачким и играчко-техничким својствима. Ванредно снажан, масиван и борбен, уз то сјајан пливач, ненадмашан у дриблингу, с топовским ударцем, за све одбрамбене играче представљао је одувек нерешиву загонетку. Он је истовремено бургија и торпедо, права напаст за противнички гол пред којим су капитулирали најславнији светски вратари!
Готово редовно голгетер Партизана и државног тима, Јанковић је много пута доказао да му нема равног шутера. Ипак, у сећању ће вечно остати онај његов изузетни „пуцачки“ дан у одлучујућој борби 1. Купа европских шампиона (1964. У Ђенови) против вечног ривала — загребачке Младости. Партизан је у дивовској борби тесно победио (5:4) и први пут постао званични шампион Европе. Јунак меча био је Зоран, чија су три невиђена болида топовским одсела у мрежи. Италијанска публика, позната по префињеном укусу за ватерполо, скандирала је те незаборавне вечери у више наврата: „Брависимо Јанковић!“. Била је то Зоранова — игра живота!
У тренуцима инспирације он дриблује у води готово као на суву. Сматрају га најаутентичнијим светским дриблером у базену. А како ти тренуци надахнућа изгледају искусио је бек италијанског шампиона Про Реко 1965. године, у квалификационом мечу 2. Купа европских нација, у Туркоану. Зорановим дриблинзима доведен до ивице нервног слома, учинио је нешто што се не памти у ватерполу: сам је затражио од тренера да га повуче из игре и замени другим играчем!
У овом споју чудесне атрактивности и немилосрдне реализације, београдски љубитељи ватерпола (без обзира на клупску припадност) открили су одавно свог љубимца — свог „Пелеа у води“, како га из милоште зову. Америчка штампа је отишла корак даље: после турнеје наше репрезентације по САД, прогласила је Зорана Јанковића за најбољег ватерполисту света!