Коментар утакмице Партизан-Марибор 3:1 (2:1): „Црно-бели“ су вештином и дисциплином савладали бруталност и опструкцију игре Мариборчана

Оштра кошава, дефанзивно организовани и груби гости као и судија Максимовић били су претежак збир препрека које је Ћурковићева чета морала да надвлада у првој првенственој утакмици пред својом публиком.

Партизан је победио, али је у овој утакмица имала два лица. У првом полувремену, док је играо низ ветар, био изразито надмоћан, постигао је и два гола, али је ипак деловао осредње. Уосталом, није била лако Вукотићу и друговима да кроз живе редове претерано оштре одбране Мариборчана нађу пут до мреже.

Међутим, у наставку утакмице, када су играчи у „црно-белим“ дресовима играли против ветра утисак је био врло повољан. Партизан је био разигран, разноврстан у комбинацијама, дисциплинован и крајње колективан у свом дејствовању. Осећало се да над целом игром доминира једна концепција. Није било нервозе, солистичког дејствовања ни тврдоглавости.

Велибор Васовић може да буде задовољан овом премијером свога тима у борби за бодове на стадиону ЈНА. Момци су изванредно интерпретирали његову концепцију. Пресингом је онемогућен противник, па је и његов „бункер“ био осуђен на минирање. Јер је у таквим условима игре морала да дође до изражаја већа играчка вредност домаћина. Посебно радује лакоћа којом се крећу играчи Партизана, што је доказ одличне физичке кондиције.

Поред Мариборчана публику је разочарао и судија Максимовић из Новог Сада. Што је правио превиде на средини терена можемо му опростити, али два недосуђена једанаестерца (над Живаљевићем и Вукотићем у 89 минуту) — никада. Јер, то су били и физички и функционални прекршаји какве је у име правила игре немогућно не свирати.

И на крају рецимо да је 12 хиљада гледалаца задовољно напустило стадион ЈНА уверени да су видели део могућности Васовићевог тима.