ТРАГОМ ЛЕГЕНДИ И ДОКУМЕНАТА
Раније смо већ писали да је титулу првог фудбалског шампиона Југославије припала нашем „црно-белом“ клубу. Том приликом смо пропустили да кажемо да је Партизан у тој сезони постигао још један својеврстан рекорд који ни до данас није оборен — на пет кола пре завршетка првенствене трке шампион је био недостижан!
Ипак, највећи куриозитет те такмичарске године, који ће остати вечито записан у аналима нашег фудбала, представља један меч на коме су постављена два национална рекорда, каква наша фудбалска историја за протеклих 50 година није више ни једанпут регистровала. Наиме, на једној првенственој утакмици постигнут је рекордан број голова и на тој истој утакмици појавио се својеврстан рекордер — голгетер који је постигао највећи број голова на једном мечу од како се код нас игра по систему лиге! У аналима ФСЈ ова два рекорда „заштићена“ су под ауторским именима ФК Партизана и Стјепана Бобека!
Догодило се то у Нишу, 1946. године, на првенственој утакмици између домаћег прволигаша „14. октобар“ и „Партизана“. Сјатио се тог дана на стадион готово цео фудбалски град да поздрави тада најбољу југословенску чету, да ужива у мајсторијама реномираних асова: Атанацковића, Бобека, Брозовића, Симоновског и осталих. Али и да присуствује лавовској борби својих момака за што часнији резултат. Прва жеља се Нишлијама испунила: имали су срећу да виде Партизан у најбољем издању, у дану изузетне инспирације која је подигла фудбалску игру до нивоа музике! Друга им са, нажалост, изјаловила: уместо часног, минималног пораза, семафор је на крају сусрета регистровао дотле нечувен резултат 10:1 (!) за госте. Те вечери су сви листови у земљи објавили под крупним насловима: „Партизан поставио нов рекорд — највећи број голова на лигашком мечу“. Рекорд је, као што смо рекли, остао недостигнут и до данашњег дана, а његови творци су били: Шоштарић — Брозовић, Попеску — Палфи, Јовановић, Атанацковић — Симоновски, П. Михајловић, Бобек, Радуновић и Шереш!
Још већи куриозум овог меча представља чињеница да су домаћи одмах на почетку постигли онај свој једини гол и неочекивано повели против великог фаворита са 1:0! Урагански аплаузи и бодрење публике „нарогушили“ су једног момка у гостујућој екипи и он се у наставку игре толико „острвио“ да је постигао још бизарнији рекорд, који се више никада не може поновити: сам самцит уништио је противника затресавши му девет пута мрежу! При том је постигао и два хет-трика!
Тај чудесни голгетер био је Стјепан Бобек из „раног периода“ — из оног када у Партизану на кормилу још није било Иљеша Шпица који је поучио своје момке да је фудбал колективна игра. Још увек неупућен у тај значајан постулат фудбала, али играчки ингениозан, млади Бобек је тада сматрао да утакмицу има право да реши сваки играч — сам самцит — јасно, ако то може. А он је то могао и тако је тог дана решио. Одмах после 0:1 и поласка с центра, зграбио је лопту и очевици тврде да је није до краја више никоме дао! Дриблујући и обилазећи по петорицу — шесторицу противника, праћен задивљеним погледима 21-ог посматрача на терену и оних неколико хиљада у гледалишту, приредио је фудбалски шоу кога ће се Нишлије вечито сећати и ватромет голова који ће доцније ући у светске енциклопедије фудбала: тачно девет пута матирао је противничког голмана, али је једном тренутку осетио да је исувише себичан, па је наместио идеалну шансу свом колеги. Сматрао је да ипак, није фер да постигне сам 10 голова!