Предах у првенству и згуснути календар подсетили на једну стару, занемарену чињеницу
Сви прволигаши су погођени прекидом у првенству. Чак и они који су у томе тражили неку рачуницу, мислећи да ће вакумски период претворити у добре припреме. Најугроженији су, ипак, Партизан и Челик — због обавеза на међународном плану (СЕ куп). „Црно-бели“, на пример, до половине јуна играће скоро сваки трећи дан и без репрезентативаца!?
Избора нема. „Вис-мајор“ је довео до овог епилога. Партизану преостаје да покуша да се снађе у насталом вртлогу. Како?
Излаз је у великом играчком избору. А њега наш клуб нема! Јер, управо у најкритичнијем периоду, салетели су га малери… Пауновић и Марић су тек залечили повреде, Ђорђевић је у ЈНА. Антић је морао да издржи утакмицу неиграња, због искључења у Тузли. Цветановић је (овај момак је све поузданији и бољи) повређен…
А Партизан, кад су сви на броју и сви спремни за игру, једва може да скрпи 16 проверених играча!
Овај податак намеће две нове дилеме: имају ли Васовић и његови сарадници довољно фудбалера за овако префорсирано такмичење (има ли довољно квалитета) и — да ли је минулог мини-прелазног рока направљен добар потез, када су неки играчи уступљени?
„Црно-бели“ данас немају ни квантитет, ни квалитет! Кад то кажемо не мисли се на стандардан тим, већ на бројне (у овом часу неопходне) замене. Јер: првенство и међународне обавезе иду таквом брзином (среда-недеља), да нема времена да се повреде залече, нити се сме преузети ризик да се неки кључни играч одмори. Страдаће тимови чији је избор мали, ућариће они који имају двадесетак фудбалера подједнаке вредности (Црвена звезда, Хајдук, Жељезничар…) Партизан је, нажалост, у првој групи.
Због тога се намеће питање: зар нам сада не би добро дошли Завишић, Радаковић, Марић?… Руководство се не може оптужити што их је уступило. Тада је то било исправно решење. Ипак, ово је тренутак када Васовић мора да добије све битке за своју стару тезу: Партизан мора да има 20 професионалаца, али играча сличне вредности. Где ће тренеру бити скоро свеједно да ли ће играти осми или осамнаести са списка!
У једном тако деликатном тренутку, резултатски чак и трауматичном, Партизан је нашао снаге да репрезентативне интересе стави изнад својих! Савезни капитен Вујадин Бошков је обавештен да „црно-бели“ пристаје да утакмице са Фиорентином и нишким Радничким (које због оптерећења календара вероватно морају да се одрже ван оквира договорених термина) играју без Пауновића и Вукотића, кандидата за репрезентацију!
„То је диван гест, чак и пример“ одговорио је полузванично Бошков „Партизан потврђује наговештену сарадњу и обећање да ће репрезентација у овом клубу имати пуну подршку. ‘Црно-бели’ су први пример тог изузетно одговорног односа и ја им честитам.“
И, ако — у оваквој ситуацији и квантитетном дефициту играчког избора — Васовићева чета исплива, биће то добар и сигуран знак ренесансе Партизана! Управо сад му је потребна свесрдна помоћ. Тим пре, што је овај клуб већ једну битку изгубио…
Ову финансијску!
„Црно-бели“ су од две утакмице (са Хајдуком и Радничким, требало је да се игра недељом) планирали добит од око шездесетак милиона — чисто. У новонасталој ситуацији (игра се средом, кад је посета далеко слабија, у Београду ће бити по један или два првенствена меча сваки трећи дан. што, је превелико оптерећење за публику, па ће и то рапидно да смањи посету) клуб очекује можда двадесетак старих милиона чисте добити, што значи 40 милиона испод планираног! За Партизан, који се махом издржава од улазница, то је ненадокнадиви губитак.
Кад се сте сабере (уз многе напоменуте хендикепе): прекид у првенству и преоптерећени календар озбиљни су ударци за „црно-беле“, истовремено и наравоученије…