КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Старо ривалство два најбоља југословенска тима — Партизана и Звезде — има неколико димензија и испод њих толико дубина да се тек временом могу разумети.

Послератни југословенски фудбал много дугује Партизану и Звезди. Без њих би били мрки и дани који долазе, јер њиховом снагом највећма се користи државна репрезентација.

Данашња руководства два велика београдска клуба дошла су до уверења да могу спознати будућност правилно просуђујући прошлост и отклањајући при томе све оно што би могло да мути даљи ритам сарадње.

Пре неколико дана одржан је састанак најпроминентнијих представника оба клуба. Партизан је био овако заступљен: Мића Прелић, председник, Боба Михаиловић, Велибор Васовић, др Голубовић, Паповић, Јефтовић, Ивановић и Кос а Црвену звезду су представљали Никола Бугарчић, председник Сл. Ћосић, Рајко Митић, Митровић, Кукић, Љ. Вукадиновић и Мирковић.

Овом скупу су присуствовали и представници Фудбалског савеза Србије (Д. Поповић, Р. Крстић), Савеза фудбалских судија Југославије, (К. Зечевић), Фудбалског савеза Београда (П. Ђорђевић) и Удружења клубова прве лиге (М. Николић). Тиме се доказује добра намера и висок морал овог договарања, јер ништа не скрива тама тајне.

Права снага два угледна престоничка клуба, између осталог, огледа се и у томе што заједнички брину бригу југословенског фудбала, размишљајући о предстојећој ванредној конференцији ФСЈ, раду Удружења, начину суђења, репрезентацији, календару такмичења, стручном раду и свему ономе што јесте и што чини фудбалску организацију.

Разговарало се отворено, искрено, спортски и било је пријатно констатовати како су блиска, а најчешће и идентична мишљења људи из два клуба.

Оно што посебно импонује то је чињеница да Партизаном и Звездом не владају живци, навијачка страственост их не заводи, већ се оки нагињу над понором будућности и траже нове путеве сарадње кроз даља усавршавања и појачано ривалство на спортским теренима.

„Црно-бели“ су тренутно у позадини на великој фудбалској сцени али они никад немају споредну улогу. Да тако мисли и наш велики ривал уверили смо се и на овом састанку, који је одржан у тренутку када се „црвено-бели“, ношени повољним ветром, налазе на херојским висинама. Јер: равнотежа вредности није била нарушена.

Два ривала погледали су један другом у лице, завирили су чак и у туђе карте, али то није био дипломатски договор празних речи, већ права спортска сарадња за добробит оба клуба и југословенског фудбала.