Андрија Отенхајмер:
- Рођен: 1923
- Клуб: АК Партизан
- Дисциплина: Атлетика
- Специјалност: Средње пруге
- Репрезентативац: 8 пута
- Занимање: Ветеринар
Блеснуо је као муња — на југословенском и европском атлетском небу. У дану инспирације, када му ни најбољи савременици света на средњим пругама не би могли ништа. Било је то једног пролећног поподнева 1951. године, на стадиону ЈНА, када се водио велики бој између атлетских репрезентација наше земље и Велике Британије. Београђани су та да видели најузбудљивију послератну трку на атлетској стази. Трку која је у њихова срца и успомене урезала заувек име Андрије Отенхајмера — хероја овог двомеча!
Све се догодило у цигло 3 минута и 47 секунди. У времену које је те сезоне било истовремено и једно од најбољих на свету на 1.500 метара. Противно очекивању гледалишта, није га постигао велики гост британски тркач Роџер Банистер, који је у Београд стигао с ореолом најбољег средњепругаша света и помпом сигурног фаворита, већ атлетској Европи дотле много мање познат Југословен Отенхајмер!
Сам ток трке, а нарочито њен чинилац који је подигао све живо на ноге, представљали су невиђен спектакл и довели гледалиште до еуфорије какву од тада није више изазвао ни један призор на атлетској стази. Витки, дугоноги Банистер, идеалан тип атлете-средњепругаша, наметнуо је од старта паклен темпо, који је на изненађење целог стадиона одмах прихваћен од знатно нижег тркача, краћег корака — Отенхијмера. И док су за њиховим брзим ногама остајали метри и кругови, гледалиште је све мање сумњало у могућност нашег тркача. Финиш је дочекало громогласним навијањем: „Ото Ото!“ Као да му је то улило нову снагу; у одсудном тренутку, на стотинак метара пред циљем, прешао је свог противника и први прекинуо врпцу. Била је то највећа победа у каријери Андрије Отенхајмера и тада југословенски рекорд на 1.500 метара (3,47,0)!
Ала то није био и једини рекорд у краткој али веома успешној каријери популарног „Ота“. Још два пута је обарао национални рекорд на 800, четири пута на 1.000, једанпут на 2.000 метара и четири пута у разним штафета на средњим пругама. Укупно једанаест пута освајао је рекордерске значке АСЈ, али је — занимљиво — био свега осам пута члан државне репрезентације!
Нажалост, његов метеорски пут није просут медаљама са европских шампионата и олимпијских игара. На Европском првенству у Бриселу пробио се до финала у трци на 2.500 метара и морао је да се задовољи деветим местом, на Олимпијади у Хелсинкију (1952.) није успео да преброди квалификације.
Свој звездани тренутак Отенхајмер је доживео у дуелу с великим Банистером. Истрчао је своју највећу трку живота и још кратко време провео на стази, а онда се повукао и у сенци краткотрајне славе наставио скромно своје студије посветивши се за читав живот својој другој страсти — ветерини.