Велибор Васовић оцењује и размишља
Трећина пролећног дела првенства — шест утакмица — је иза нас. Фудбалери Партизана су од 12 могућих бодова освојили 8. То је изванредан успех. Да је Партизан тако играо и јесенас могао би сигурно да се бори за титулу првака. Да одмах кажемо: Васовић и другови планирали су овог пролећа да додају јесенашњем превише мршавом скору још 29 бодова. Према досадашњим играма и резултатима планирани бодови су сасвим реални.
Преостали део првенствених мечева Партизан углавном игра у Београду. Очекује се да предности домаћег терена и публике дођу више до изражаја. Управо, Партизан очекује да тек код куће убере главне плодове.
Велибор Васовић жели, и у томе увелико чини напоре, да претвори у реалност једну ноторну истину, која иначе важи и успешно се негује код великих екипа у свету:
„Научити тим да побеђује код куће, да у својој средини жање најбогатије жетве — то је велика предност. Кад би неки ентузијаст правио анкете о томе како се у нас, и другде, постаје фудбалски шампион, сигуран сам да би у 99 одсто случајева установио да су бодови освојени на домаћим теренима. Дуги низ година Партизану је баш то недостајало. А у вези с тим — имао је мањи инкасо“.
Партизан очигледно показује успон. И игром и резултатима. У нон-стоп такмичењу то мора да потврди. То запажају и цене не само стручњаци него и љубитељи фудбала. Васовић и тренери Партизана такође уочавају тај напредак. Међутим, Васовић је изричит у своме хтењу — све што је постигнуто овог пролећа представља уочљив показатељ успона, али је далеко од онога што тек треба да се досегне.
„Одбрана је достигла солидан ниво (голман, бекови и ‘чистач’), мислим на европски ниво. Одређену вредност у том погледу имао је Партизан и раније. Да будем искрен: још ме муче и уверен сам да их нећемо ни лако ни брзо решити, два проблема: То су несигурност и немаштовитост средњег реда, халф-линија — јасније речено. И друго, мучи ме неефикасност нападачког реда. Проблем шанси не постоји. Али проблем њихове реализације је присутан. Добар, солидан тим, екипа која има одређен реноме у фудбалском свету од три повољне прилике мора да реализује бар једну. А ми смо — ту врло, врло танки. Пре неко вече гледали смо Ајакс и Бенфику. Ајакс је од једне повољне шансе постигао гол (који је судија поништио) и тај податак је довољан показатељ квалитета.
Васовић нерадо говори о игри појединаца, о сналажењу, условима, слабостима… Пре свега — због краткоће времена откако се ради на нови начин. Пуна оцена за целу екипу могла би се, по њему, дати у реченици — две: треба још много, дуго и веома упорно и плански радити да се видљивије осети сигурност и успон екипе.
Готово ретко кад Васовић говори о фудбалу и Партизану, и пре свега, о његовој сутрашњици, а да не спомене [недостаје реч]: фудбалски ниво европски квалитет. У његовим плановима Партизан је одиста тамо. Не машта о Партизану (још) као шампиону Европе. Али, о Партизану у самом европском врху — свакако. И то врло поуздано. Кад о томе говори или расправља са саговорником Партизанов „технико“ разложно и убедљиво резонује.
Као примарно, истиче нужност: задржати у својој средини исте играче, бар четири-пет година. Радити с њима, вајати их, правити тим сопственог стила.
Други елеменат, готово не мање битан од првог, припада континуитету стручног рада. Другим речима, у најширем смислу, мора да постоји сопствена, Партизанова школа. Стручни рад ове године мора да се наставља, дограђује на оно што је подигнуто лане. А идуће године — да пође од онога што је достигнуто ове сезоне. Ма ко био на кормилу — то правило нужно мора да остаје, да се поштује као нека светиња. Најгоре је сваке године почињати испочетка.
Планови, перспектива, екипа сутрашњице то су преокупације Партизановог управног одбора, стручног штаба и играча. Партизан је водио жучне дискусије о путевима како да ствара велики тим. Бирао је једну од две могућности: или да се оријентише на куповину готових играча или да се у првом реду, ослони на сопствене снаге, на школовање у својим редовима „од малих ногу“. На крају, изабрао је школу као пут за стварање фудбалера.
„Партизан се врло одређено определио за сопствену школу. Та школа ће од ове јесени кренути са новом концепцијом, са новим програмом“, наглашава Велибор Васовић. „Разумљиво, каткад ћемо довести, управо купити и неког истакнутог играча из других клубова, ако услови буду разумни, ако се буду кретали у оквирима фудбалских прописа и договора. Засад, нисам у могућности да кажем о коме се ради“.
Оно што Васовић, односно Партизан, намерава да учини — то је да „на дужи рок“ изграђује екипу од око 16 фудбалера, да од њих ствара тим који ће бар четири-пет година играти заједно. И Партизанова и туђа искуства показују да честе промене и „крпљења“ не дају праве резултате. Сталност екипе, уз систематичан рад и већи број утакмица, обезбеђују и сигурније успехе, виши квалитет и стандардност форме, а то је пут који води ка шампионској титули.
Ајаксов рецепт
У сусретима са љубитељима фудбала Васовић често спомиње свој доскорашњи клуб, који је прошле године, с њим на челу, постао шампион Европе, а ових дана се квалификовао за финале КЕШ-а. На питање који су то елементи Ајаксове игре и фудбалске политике којима би Партизан требало да се користи Васовић одговара:
Ајакс као екипа представља један комплетан квалитет коме засад Партизан може само да тежи, да изграђује елеменат по елеменат: избор играча, неуморно учење тактика, континуирана политика фудбалска…
Ајаксови фудбалери су научили врло корисну вештину у фудбалу — да необично дуго „држе“ лопту. Тешко, веома тешко је препуштају противнику.
Нерви тих играча као да су грађени од челика. Њих не може да збуни ни таква маса какву представља, на пример 70.000 темпераментних Јужноамериканаца.
Већина садашњих Ајаксових фудбалера игра заједно већ четири или пет година… Зар то није прави рецепт и за нас?
Боба и Лењинове мисли
У радној соби тренера Партизанових фудбалера налази се необичан „трофеј“: на зиду, калиграфски исписани укусно намештен плакат са Лењиновим мислима о конференцијашењима и о стварном раду пада у очи. Лењин препоручује мање и краће конференције, а што више стварног радног учинка.
Тренери, и Васовић с њима, кажу да им је тај плакат предао директор клуба Боба Михајловић, некадањи политички комесар Партизанових фудбалера, како би се у трагању за новим стилом рада угледали на великог пролетерског мислиоца и ствараоца који је рад дизао на ниво култа, а дуге и празне састанке анатемисао.
„Ово ћемо вратити Боби“, кажу тренери у шали. „Лењин је ипак ближи директорима и руководиоцима, него фудбалским тренерима“.
„До Ајакса и натраг“
Стрип забавник „Караван“ у свом броју 34 од 15. априла ове године почео је да објављује ексклузивни фељтон о Велибору Васовићу: „До Ајакса и натраг“. Лист можете набавити код свих продаваца новина у нашој земљи.
У фељтону, између осталог, можете прочитати:
- Био је најталентованији у генерацији „Партизанових беба“
- Због чега је избио „пуч“ у Партизану 1959. године?
- Бобек га је ценио
- Партизан му 1963. године нуди 200 хиљада за четворогодишњи уговор
- Где су се састали Аца Обрадовић и Васовић?
- Зашто је после шест месеци напустио Звезду?
- Сукоб са Бенитезом у мечу Партизан — Милан (5:3)
- Зашто је Васке разбио камеру Експресовом новинару?
- Зашто су Јусуфи, Бечејац и остали одбили да путују у Скопље?
- Шта се десило на утакмици са Спартом у Београду?
- „Аманчија ни данас не бих оборио с леђа!“
- Без менаџера у иностранству
- Колико је Васовић зарадио у иностранству?
- Како је дошао на кормило Партизана?