КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Ако међу људским слабостима има једно које је сигурно лепо и добро онда смем мислити да је то спортско навијаштво, припадништво једном клубу.

Спорт никад не би био то што је да нема навијача, људи који из најплеменитијих побуда долазе на спортска борилишта и онако diletto, ничим не помућеним осећањима предају се тој борби, поистовећују се са такмичарима, бодре их, радују се с њима или пате због њих.

Та магија — то тајанствено узајамно деловање оног што човек у себи носи за један клуб и оног што је изван и око њега чине један затворени круг који је доступан и разумљив само правим страсницима. Индиферентни увек остају зачуђени пред тим феноменом навијаштва, топлокрвног припадања клубу и љубави према његовим асовима.

Један спортски колектив није велик само по својој организацији, освојеним трофејима или броју истакнутих такмичара, већ пре свега по броју навијача, по маси која је с њим и уз њега када је на орловским висинама или у понорима амбиса.

Партизан је одувек одавао утисак величине и по томе што уз себе има армију навијача, спортских ентузијаста, пријатеља…

У невољи Партизан код својих присталица никад није побуђивао само теоријско саучешће, већ проживљену патњу. Дакако, и радост када су тријумфи то доносили.

Разуме се обостраним пажњама и бригом везују се клуб и његови навијачи. Тај ритам заједничког живљења никад не сме да буде нарушен. Јер, немилосрдна је строгост са којом небрига било које стране производи своје дејство.

У овом тренутку постоји опасност да се тај склад наруши. Фудбалски клуб Партизан, из солидарности, високо наплаћује цене посетиоцима својих приредби. У свеопштој скупоћи тај издатак озбиљно оптерећује породични буџет сваког навијача. И шта бива? Љубитељ фудбала врши селекцију: одлази на стадион ЈНА само онда када очекује спектакл, а не по унутрашњој потреби. Гледалиште је све празније а инкасо све мањи. И докле тако?

И зато се сада питамо: зар није корисније, племенитије, дакако спортскије, да цене улазница буду ниже, па да посета буде већа. То би преведено на трговачки језик значило: велики промет — мала зарада!

Ако са општим поскупљењем буду још расле и цене за спортске приредбе, онда се озбиљно поставља питање пред којим ће се бројем навијача наши спортисти да боре.

Партизан који је увек имао моћ над собом треба и у овој ситуацији да буде предводник једне друге, здравије и спортскије политике и да поред свих тешкоћа не гледа све кроз динар као што то други раде, већ да мислећи о себи, мисли и на своје пријатеље.

Уосталом, зашто „црно-бели“ још једном не би у нечему били првоборци! Овога пута у снижењу цена улазницама.