Разговор са председником који је сав окренут будућности: Партизан подигао „мост договора и сарадње“ са свим осталим југословенским прволигашима

Наш саговорник је Јован Десница, члан Управног одбора ЈСД Партизан и садашњи председник хокеј клуба „црно-бели“, иначе добро позната и радо виђена личност у спортским круговима. Јован Десница је генерални директор „Црвеног сигнала“. Као бивши спортиста доста је помогао не само Партизану, већ уопште спорту, у нашем главном граду.

У Партизану Десница је дуги низ година. Био је члан управе боксерског клуба, касније потпредседник хокеја, да би 1971, године, на предлог самих играча, постао председник.

Емотивно везан за спорт осетио је за потребно да помогне овим младићима и клубу. Преузео је екипу у тренутку када су кључни играчи били кажњени, када је екипа испала из највишег ранга такмичења и када је клуб остао без материјалних средстава задужен до „гуше“.

Иако, најмлађи председник у Друштву (рођен 1937. године), не само по годинама, већ и по стажу, храбро се ухватио у коштац са многобројним проблемима. За релативно кратко време, број невоља сведен је на минимум, као да су отклоњени „магичним штапићем“. Услови за рад су побољшани и хокејаши Партизана корачају новим путем, пуни амбиција и жеље за реафирмацијом.

Пре свега, било је неопходно измирити узбуркане духове и средити спортске односе са осталим клубовима. Разумљиво, да је Партизан предузео прве кораке. Контактирао је са Олимпијом, Јесеницама, Медвешћаком као и са осталим прволигашима. Вођени су другарски и разумни разговори, који су морали уродити плодом и довести до сређивања односа између управа клубова — односно појединаца.

„Овај моменат био је врло важан за хокеј клуб Партизан, јер за нормалан рад клубова, морају да постоје пријатељски и спортски односи“, нагласио је Јован Десница.

Директна заинтересованост

Тешка финансијска ситуација санирана је уз свесрдну помоћ појединих привредних организација. У помоћ је притекла и СОФК-а града, као и ЈСД Партизан, који је дао свој велики удео у стварању једне шире и снажније базе за даљи рад овог колектива.

„Наша оријентација је била, развој самоуправних и демократских односа“, рекао је Десница. „Данас клубом управљају комисије (такмичарска, техничка, материјално финансијска и друге), што представља новину у нашем раду, а ко је за свој рад одговарају Управном одбору клуба. Сви чланови управе су ангажовани у појединим комисијама, тако да нема оних који су по страни, изоловани и усамљени. То што се седам играча налази у управи, показало се као добар потез. Хокејаши као „произвођачи“ су највише заинтересовани да се у клубу ради добро, па су у том смислу дали, и много добрих идеја, које су углавном до сада и остварене“.

Да би се остварио давно жељени циљ: да Партизан опет постане онај врхунски тим, мора да има најосновније услове за нормалан рад и тренинг. Једино решење сопствено клизалиште! Позната је чињеница да Београд једини нема затворено клизалиште, а постоје предлози да се такмичења убудуће одржавају у затвореним дворанама.

„Много је било повике на мене што ‘пактирам’ са Црвеном звездом“, наставља Десница, „што предлажем да се оснују прва и друга лига, тј. источна и западна група, које би бројале по четири клуба. Сматрам да су се ‘зли језици’ огрешили о људе, који воле и желе да помогну хокејашком спорту, пре свега — су више уским и личним ставовима, Београду, а не само Партизану, неопходно је потребно затворено клизалиште. А, њега је једино могуће изградити у сарадњи са Црвеном звездом“, нагласио је Десница.

Тешко је у овом тренутку рећи, да ли ће се овакве идеје и жеље и спровести у дело, али је једно сигурно, да оне имају здраву основу и да су сви, па и они из противничког табора, у интересу развоја хокејашког спорта у граду, дужни да пруже помоћ и пуну сарадњу за један овакав подухват.

Сопствени кадар и нови тренер

Можда је идеја о оснивању две лиге исувише слободна, али је свакако оправдана са гледишта смањења трошкова и избегавања дугачких путовања.

После враћања у друштво најбољих, хокејаши Партизана поставили су себи веома озбиљан и дугорочан план. Пре свега створити сопствени играчки кадар, али не занемарити ни довођење свих оних који желе да дођу у Партизан. Водити рачуна да играчи буду награђени за свој рад и постигнути успех на леденој плочи.

Нарочита пажња посвећена је школовању младих. Успостављена је сарадња са родитељима и сви они који не буду задовољавали у школи, неће моћи да тренирају у Партизану. Све је то ново, у зачетку, али треба веровати да ће управа остати доследна и да ће у свом настојању успети. Битна је чињеница, да сви они који нису били запослени данас рада и имају обезбеђену егзистенцију.

Због свега овога Јован Десница је радо виђен и омиљен међу хокејашима. И не само међу њима, већ и међу другим члановима „црно-беле“ породице. Увек је спреман да са својом управом помогне боксерима или било коме клубу или појединцу у Друштву.

Тренутно, клуб постоји да доведе једног од најбољих југословенских тренера. Реч је о бившем тренеру државне репрезентације Клинару, који је тренутно слободан и не води ниједну екипу. Услови за његов долазак постоје, само је питање времена када ће се ова замисао реализовати.

„Коначио, можемо се похвалити и чињеницом, да је наша екипа једна од најопремљенијих у земљи. Купљена је ‘Куперова’ опрема, тако да више ни са те стране немамо потешкоћа“, завршио је Десница.

Надамо се да ће снагом своје воље, уз свесрдну помоћ играча и осталих чланова управе, младом председнику поћи за руком да оствари оно што многима пре њега није успело — да изгради затворено клизалиште — у коме ће, коначно, хокејаши Партизана наћи своје уточиш те и добити могућност да тренирају и играју током целе године, а без тога не могу се постићи успеси какви се иначе увек очекују од спортиста Партизана.