Реч-две са Љубом Михајловићем: Некадашњи центархалф Партизана потписао је нови трогодишњи уговор са ФК Линцом

Сада је у Француској време годишњих одмора за фудбалере. Нови играчи који се привремено налазе у тој земљи дошли су да те дане проведу у својој земљи. Један од првих који је похитао у свој Београд је Љуба Михајловић, некадашњи играч „црно-белих“ а сада стуб одбране, Лиона, четвртопласираног клуба прве професионалне француске лиге.

Михајловић има тридесет година али одлично изгледа. Пошто не пије и не пуши нормално је да је сачувао младалачки израз и виталност својих функција.

„У почетку сам осећао самоћу и носталгију али је временом то прошло“, објашњава Михајловић свој живот у „другој патрији“. „Добро сам се снашао. Сви су задовољни мојом игром, па сам зато и могао да добијем 70 хиљада долара за нов, трогодишњи уговор који сам недавно потписао са истим клубом. Имам одличну месечну плату, премије и плаћен стан. Ја сам живот у туђини схватио као временски период у коме се мало ужива а много ради да бих касније за дуже било обрнуто.“

П. ВЕСНИК: Како пролазе остали наши играчи у Француској?

МИХАЈЛОВИЋ: Владица Ковачевић и Дамјановић одлично. Њихов клуб се високо пласирао а они су врло цењени. Отишао сам када је Владица требало да продужи уговор. Мане Бајић сад игра нешто слабије. Галић је дошао у сукоб са техничким руководством клуба, па је сад ван екипе. Бора Милутиновић је играо изванредно све до повреде. Чујем да жели да иде у Белгију. Иначе, највеће име од свих странаца је Јошка Скоблар. Он је појам за Французе. Не трчи као некад али даје голове с чудном лакоћом. Нама је дао два гола и поред тога што смо будно мотрили на њега.

П. ВЕСНИК: Какав се фудбал игра у Француској?

МИХАЈЛОВИЋ: Мање се тренира него код нас али се много ангажованије игра, више трчи и залаже. Тамо је сачувана игра, мада и поред повољних околности мало има великих играча — завршио је своје излагање наш „гост“ из Лиона.