Славко Ивановић, секретар ФК Партизан
Једна белешка објављена у претпрошлом броју нашег листа о скупим улазницама била је повод за разговор са секретаром фудбалског клуба Партизан Славком Ивановићем.
„Како може наш лист, ‘Партизанов весник’, да напише о Партизану оно што није тачно“, као да протестује Ивановић. „То сам недавно замерио главном уреднику листа Коса.“
Повели смо дијалог о улазницама и ценама. Истина је да су улазнице поскупиле. Лист, као уосталом и фудбалски клуб, у позицији је да се бори за гледаоца за обичног, најпросечнијег, а у исто време и за најбољег гледаоца. Он добија и протестна писма од читалаца, а то ће рећи од гледалаца, који се жале на цену улазница за утакмице. Декларишући се за интерес гледалаца и на тај начин штитећи џеп тог најбројнијег, али и најсиромашнијег гледаоца, лист узима ту слободу да упозори управу клуба, односно меродавне, ако оцени да је негде начињен превид. Уосталом, можда ће Ивановић потврдити да је он, односно фудбалски клуб, био у праву кад је повисио висине цене улазница.
П. ВЕСНИК: Имате шансу, да почнемо фудбалским језиком, да докажете да улазнице за фудбалске утакмице нису скупе, друже Ивановићу…
ИВАНОВИЋ: Трошкови живота се повећавају из године годину. То природно, погађа и фудбал, клубове и све њихове расходе и приходе. Конкретно говорећи, сваке године се повећавају трошкови превоза, исхране и других угоститељских услуга. Ето, недавно су повећане цене превоза железницом. Пре пар дана објављене су нове цене месу. Све поскупљује, а цене фудбалских утакмица не мењају се већ две до три године…
Ивановић наводи податке о висини цена улазница. Улазнице су неколико година раније, до краја 1971. закључно, износиле 10 односно 20 динара за првенствене утакмице. Само за сусрете са Звездом, Хајдуком, Динамом, Жељезничаром и ОФК Београдом, односно са јачим клубовима, улазнице су биле веће и одређиване су зависно од противника, његове форме, тренутног пласмана. Тако су улазнице за сусрет Звезда — Партизан у 1971. години биле 20, односно 40 динара. Тек у овој сезони, практично у 1972. години цене улазница се повећавају и то: са 10 на 15, односно са 20 на 30 динара. То се опет односи на све стандардне сусрете. Мечеви са неколико реномираних противника биће нешто скупљи, просечно као и ранијих година, па ће износити: 20 за стајање односно 40 динара за трибине. По тим ценама продаване су и улазнице за последњи меч Партизан — Жељезничар.
П. ВЕСНИК: Зашто баш ти мечеви морају бити скупљи?
ИВАНОВИЋ: Макар сад, за сусрет са Жељезничаром разлози су били сасвим оправдани. Та утакмица одлучивала је првака Југославије. „Жељо“ и Звезда водили су битку за прво место. А Партизан је био у позицији да својом игром у дуелу са Жељом, можда, одлучи првака Југославије! Зато је било сасвим оправдано да цене улазница буду скупље од редовних. — Фудбалски клуб има велике расходе на куповину фудбалске опреме (у 1971. г. близу 4 милиона), затим на разне порезе, доприносе. Трошкови такмичења клуба у прошлој години износили су 256 милиона ст. динара. Или, од тога, само за допринос Стадиону 39 милиона. Трошкови техничке службе за сваки меч крећу се од 700 хиљада до милион и 200 хиљада…
Замолили смо Ивановића за конкретнији закључак.
ИВАНОВИЋ: Сасвим конкретно: цене фудбалских улазница поскупеле су од сезоне 1968-69. до ове године за око 50 одсто. То је знатно поскупљење, признајем. Међутим, све остале услуге које клуб користи порасле су више (превоз, исхрана, хотелске услуге, као и многи други трошкови живота). Напослетку, Динамо и Хајдук наплаћују скупље своје улазнице…
Па ипак, мада имамо пуно разумевање за трошкове и финансијске трошкове фудбалског клуба, мада знамо да се о висини цена договарају сви београдски прволигаши, залажемо се за то да се и Партизан бори за свог гледаоца. Циљ је свакако да гледалаца буде што више на Стадиону, а да се цене не повећавају кадгод је то могуће. Том гледаоцу да би се масовније привукао на Стадион, може се пружити или боља игра или атрактивнији програм; дупли о програм, предигра или какав други спортски догађај.