Улцињско сунце. Врућина је овладала. На плажи је као у осињаку. Поглед купача је окренут на два млада човека. Нису анонимни. Сви су их одмах препознали. Већ је већа група купача око њих. Људи се окрећу. Да се нешто не дешава — питамо? Не, млади свет се окупио око познатих фудбалера. То су Момчило Вукотић и Илија Катић, стандардни првотимци београдског Партизана. Сви желе да их виде. Некима је то био сан и жеља да буду у друштву својих љубимаца.

Брзо се успоставио контакт. Тема разговора је позната. То, је наравно, фудбал. Пљуште разна питања. Највише о Партизану. Они се осмехују и љубазно одговарају. Труде се да све задовоље и одговоре на разна питања. Разговор честе прекине по неки фотограф, који учтиво моли да се сликају са њима њихови обожаваоци. Никога не одбијају и испуњавају жељу. Младић преко реда пружа блокчић и оловку — тражи аутограм. Добио је и већ је срећан. Ништа им није тешко. Разумеју они оне који их воле. Родитељи доводе децу и моле их да се фотографишу. Следећи већ постављају унакрсна питања: Шта мислите о Црвеној звезди, Хајдуку, Жељезничару, Динаму и др.?

Питања не престају. Сунце и даље пече. Треба се расхладити у морској води. Загазе у море, а за њима навијачи, „Моцо… Илија…“ чују се гласови. Не могу ни у води да буду мирни, свуда обожаваоци. Изађу на песак а оно за њима као кардиналска процесија. Популарност је све већа. Слика се понавља сваки дан. А они свуда пријатни, непосредни и блиски. Један под суседним сунцобраном гласио каже: „Сад сам се уверио како су дивни људи та два Партизанова фудбалера“. Освојили су свет својим понашањем и држањем.

Тек једног дана нема свакодневних гужви. Отишли су… Многи су остали тужни што Катић и Вукотић нису више нису са њима, али и весели јер су једно пријатно летовање провели са својим љубимцима.