Јављам се из Билећа малог херцеговачког градића. Један сам од ватрених навијача Партизана на чијем реверу увијек сија „црно-бела“ значка, значка која никада неће изгубити свој сјај, јер црно бела боја је ту, уз моје срце.

Навијач сам који се зна радовати успјеху Партизанових момака, а исто тако и боловати после неуспјеха.

Вјерујем да се неуспјеси из јесени 1971 године не смију поновити. Партизан је данас јачи. Ту је мудри диригент Велибор Васовић — Васке као и принове голгетер Цветковић и перспективни халф Козић. Ако томе додамо да се Бора Ђорђевић у фебруару враћа из ЈНА и да се млади Цветановић брзо опоравља онда могу бити сигуран да Партизан мора и може да освоји бар једну титулу у идућој такмичарској години.

Мене је одушевила игра „црно-белих“ момака против Хајдука, па ми је једна таква утакмица и сјајна игра Моце Вукотића била инспирација да напишем ових неколико стихова о диригенту „црно-белих“,

Можда неће бити простора за објављивање песме али желим да је бар ви у редакцији прочитате.

Искрено захвалан,

— Павле Јарамаз, Селишта бр. 3, Билећа