Само онај ко је играо фудбал може да зна колико је важна копачка, ципела у којој се 90. минута трчи, бори, шутира, скаче и пада.

Као што виолиниста чува, негује и брине о свом инструменту тако исто и фудбалер води рачуна о својим копачкама, о свом „инструменту“.

Диван пример таквог односа показао је славни ди Стефано оног зимског дана када је Партизан у незаборавној утакмици победио славни шпански тим са 3:0. Пре него што је пошао на купање обрисао је своје ципеле ставио у њих калупе, па је тек онда пристао на разговор са новинарима.

Генерација играча Партизана имају ту срећу да је њихов обућар Илија Кртинић, мајстор изузетне вештине.

„Илија Кртинић не прави рукавице“, каже Бобек. „Онај ко је једном играо у Икиним ципелама, више не може без њих. Ја и као тренер носим копачке које ми Илија прави. Али то није случај само са мном. Сви Партизанови играчи, па чак и када оду у иностранство наручују ципеле од великог мајстора.“

Илија Кртинић не прави ципеле. Он их ваја према нози и зато се оне и не носе као друге копачке. Две деценије тај тихи човек погрбљен седи за својим панклом и куца, прави, ствара…

Када је Партизан славио 25-годишњицу свога постојања Илија Кртинић није заборављен. Добио је златну плакету и топал аплауз свих присутних. Највише, разуме се, од оних за које је он полубог, јер, кажу, бог ведри и облачи, а Ика чини само онај други део тог посла.