Некадашњи „пословођа“ о данашњем Партизану, првенству и југословенском фудбалу: Владица Ковачевић верује да ће нови првак бити Партизан или Црвена звезда

Још као нејаки дечкић омладинског тима „црно-белих“ Владица Ковачевић је био обасјан изненадном светлошћу свога великог талента и лаику је било јасно да ће то бити нова звезда Партизана и југословенског фудбала. Владица је био играч невероватне оштроумности, инстинкта, виртуозне технике и хладних нерава. Умео је све да учини са лоптом, налазио је најбоља решења и давао је голове и ногом и главом.

Своја лоптачко мајсторство Ковачевић ће преносити на млађе. Пошто је неколико година провео у Француској хтели смо да чујемо мишљење некадашњег омиљеног „пословође“ шампионског тима Партизана оне средње генерације о данашњој екипи „црно-белих“, свом некадашњем другу а данас шефу — Васовићу, изгледима „црно-белих у овом првенству и југословенском фудбалу уопште.

П. ВЕСНИК: Шта мислите о овом тиму Партизана?

КОВАЧЕВИЋ: То је врло млад и перспективан тим, који радом може да досегне ниво високог друштва европског фудбала. Разуме се, са малим коректурама.

— Мислим да је навални ред „црно-белих“ у овој формацији на нивоу јаких европских тимова. Истина, још не по игри, већ по потенцијалу.

— Одбрана има у својим редовима неколико квалитетних појединаца али они још нису заокруглили своју фудбалску личност. Међутим, ја се надам да ће у овом шампионату и они доћи на оно што треба да буду.

Атмосфера

П. ВЕСНИК: Какве сте промене запазили у Партизану ако мерите онај тим из 1966. године и овај данашњи?

КОВАЧЕВИЋ: Морате имати у виду да сам ја отишао из Партизана када је он био на врхунцу (бриселско финале Купа шампиона Европе) својих моћи, а вратио се када нова генерација још није „нашла себе“. Али, морам да констатујем да смо ми и у приватном животу и на терену били неодговорнији од ових момака. Истина, они су истински професионалци а ми смо били неаматери. Ови су млади људи далеко озбиљнији у извршавању својих обавеза и зато верујем да ће они ускоро вратити Партизану интернационални реноме.

— Моја генерација, размажена интерним успесима, последње године играла је озбиљно само међународне утакмице. Уосталом, зато смо и били једанаести на табели у тренутку када смо се борили за пехар клупског првака Европе.

— Хтео бих да нагласим да је Васовић поставио праве професионалне односе, да је створио радну атмосферу и дисциплину дигао на највиши ниво. Ред је беспрекоран. То много значи.

Нови капо

П. ВЕСНИК: Некада сте Васовић и ви веслали на истој галији. Данас је он ваш шеф. Како га доживљавате као свог претпостављеног?

КОВАЧЕВИЋ: Мени је драго што је Васовић предводник данашњег Партизана јер се знамо. Он је још као играч носио у себи једну снагу која иначе није тако често својствена фудбалерима. Он је и памећу и способношћу био предодређен да успе у животу. Садашњи положај је адекватан његовој енергији и амбицији.

— Партизану је одувек недостајала на руководећем положају једна јака личност. Васке има тај персоналитет, па је ауторитет не само за играче, већ и за управу, судије, форуме…

П. ВЕСНИК: Шта вам се допада у игри Партизана а шта не?

КОВАЧЕВИЋ: Свиђа ми се велико ангажовање током целе утакмице. Озбиљност и одговорност сваког појединца и њихова амбиција да се противник савлада. Посебно импонује то што се дисциплиновано држе плана игре.

— Међутим, не свиђа ми се што играју са мало маште, готово без духа и импровизације. На моменте ми се чини (не само код играча Партизана!) кад да сам у позоришту лутака, које се крећу онако како диригује онај ко држи њихове конце у руци. То није добро.

— Уосталом, то је слабост југословенског фудбала. Сви играју шаблонски дефанзивно уздајући се на контранапад, у свакој екипи би требало да постоје два-три велика играча која смеју себи да дозволе импровизацију, фудбалски виц, инвентивна лична решења а не да за њих мисле Рибар, Миљанић или Васовић.

П. ВЕСНИК: Данас нема играча као што су Бобек или Ковачевић. Зашто?

КОВАЧЕВИЋ: Неће их ни бити кад се још као јуниори припремају и обрађују као „тимски играчи“, спутава им се слободан развој, па отуд и нема развоја фантазије. Мене је Матекало пуштао да слободно играм, стварам и мислим властитом главом а није затварао у шаблон и игру без игре као што се то данас ради. И још нешто: данас се много игра на снагу и сувише оштро. Сви хоће резултате на силу, по потреби и амбицијама а не по вредности и игри.

П. ВЕСНИК: Ко ће бити нови првак?

КОВАЧЕВИЋ: Мислим да ће то решити између себе Партизан и Звезда. Разуме се, волео бих да ми то будемо. Да је остао Ћурковић, верујем да би Партизан био убедљиво најбољи.