Уочи дерби бокс-меча против Црвене звезде — 17. септембра на Стадиону ЈНА: Од Станојевића, Живковића и Шекуларца зависи да ли ћемо после дуже времена савладати „вечитог ривала“
Навикли смо већ да Белић, Александар и Милосав Поповић у екипном првенству државе буду најпоузданије песнице нашег клуба. И противници готово никад не рачунају да им могу узети бодове. Надамо се да ће тако бити и у дербију против Црвене звезде на рингу Стадиона ЈНА — 17. септембра.
Да ли ћемо после дуго времена успети да савладамо вечитог ривала, међутим, највише зависи од песница друге тројице момака: Витомира Станојевића, Добривоја Живковића и Факрије Шекуларца. Уколико они изборе два поена наш стручни штаб је убеђен да нам потпуни успех неће измаћи. Наравно, уколико суђење буде иоле објективније него у минулим рундама.
Витомир Станојевић
Станојевић дуго није могао да пронађе себе после изласка из ЈНА. Био је разапет између бокса, веселог друштва и распеване хармонике. Рођење ћеркице Зорице као да га је отрезнило. Опрема за вежбање била је све мокрија. На „далапеу“ се ухватила паучина.
Овај талентовани момак је резултатски најуспешнији после Белића. Убедљиво. У 22 меча славио је 17 победа. Али, због неуредног тренирања доживљавао је и неуспехе, али се и пео до највећих висина. Догађало се да затаји када смо од њега највише очекивали. Но, у последњим окршајима наговестио је да се све сигурније враћа у форму из 1967. године, када су пред њиме положили оружје Мирковић, Ибрахимовић и остали тадашњи асови бантам категорије.
„У сваком мечу желим победу. Али, сусрет са Црвеном звездом је нешто посебно. Више волим победу у том сусрету него у свим осталим заједно“, каже Станојевић. „Свеједно ми је с киме ћу се борити. Вероватно ће то бити дугоруки Марић. Спреман сам на беспоштедан окршај, победа не сме да ми измакне.“
Добривоје Живковић
Наш представник у најлакшој категорији Живковић све сигурније корача ка звездама. Недостаје му још мало искуства и концентрације у борби. Када се не упусти неконтролисано у тучу може свакога да савлада.
По свој прилици огледаће се са Мићовићем.
„Досад сам се три пута састајао са Мићовићем. Резултат је 2:1 за њега. Но, искључиво захваљујући судијама“, вели Живковић. „Почетком година поразио ме заслужено. Али, у реваншу био сам убедљиво бољи. И саме судије су црвенеле када су ми украле победу. Сада се спремам да га још убедљивије надмудрим, да ни арбитрима не пружим прилику да се двоуме.
Фахрија Шекуларац
Од оног као флиспапир провидног дечкића који је пре четири године пожелео да научи баратање песницама стасао је прави делија. Шекуларац је по снази сигурно најубедљивији међу такмичарима перолаке и лаке категорије у нас. И знањем не заостаје за најбољима. Али, услед неозбиљности још увек није постигао колико вреди.
„Доста је са несташлуцима. У следећих годину дана постаћу шампион или се одричем боксерских рукавица“, зариче се Шекуларац. „Споразумом између наших клубова предвиђено је да се састанем са Мирковићем. Иако дуго није боксовао ценим га као великог мајстора. Али и ја сам пуно напредовао у вештини и снази поготову. Верујем да сам исправио грешке због којих сам у прошлом сусрету за длаку испустио победу. Обећавам потпуни реванш“.
На плећа Станојевића, Живковића и Шекуларца налегло се велико бреме одговорности. Но, то не значи да и остали наши боксери немају изгледа да им у дербију против Црвена звезде буде подигнута рука. Потрудићемо се да пронађемо довољно добар распоред по категоријама да сваки наш изабраник који се 17. септембра попне у ринг буде спреман да јуриша на потпуни успех.