Коментар утакмице Војводина—Партизан — 2:2: Партизан је у првом полувремену играо боље али је тек у финишу освојио бод — Број гледалаца у Н. Саду показује колико су „црно-бели“ популарни у Војводини

Већ је постало готово традиција да утакмица између Партизана и Војводине у Новом Саду доносе много узбуђења, велику драматику и крајњу неизвесност. У Војводини Партизан има веома много навијача, па никога није изненадило што се на стадиону окупило 20. хиљада гледалаца.

Партизан овога пута није блистао, мада је у првом делу утакмице играо боље противник је повео са 1:0 (Никезић је постигао гол из слободног ударца!). Наставак је донео нов очај присталица „црно-белих“ али се Београђани нису предавали. Ђорђић, тај пркосни момак, који инаџијски игра против свог бившег клуба, још једном је натерао све присутне да укрсте своје дланове аплаудирајући му на његовим вештим дриблинзима и голу којим је смањио вођство домаћина и дао нов подстрек Бјековићу и друговима.

У финишу снажним обручем своје воље Београђани почињу да стежу противника и да стављају на муке талентованог голмана Ковачевића. После једног таквог бомбардовања неко је из одбране Војводине играо руком и загребачки судија Ицо Хорват се није двоумио, већ је показао на белу тачку и пружио могућност Бјековићу да још једном докаже своје реализаторске способности.

Давно је утврђено, још од мудрог Шекспира: да је све добро што се добро заврши! Међутим, дубљи аналитичари из Партизановог стручног штаба имаће шта да кажу својим играчима, јер све није било на нивоу угледа Партизана.

Фуртула нас све више охрабрује. У критичним тренуцима, код резултата 1:2 и 2:2 одбранио је у великом стилу два тешка ударца. Уопште, деловао је врло поуздано. За разлику од њега Миша Радаковић никако није могао да изађе на крај са Леринцом. Друга брига је Благоје Пауновић, који игра испод нивоа стандардног репрезентативца.

Новајлије Козић и Цветковић још увек играју као да се налазе у живом песку, а ни млади Бошко Ђорђевић није дао праве доказе своје вредности онима који су га први пут гледали.

Бјековић је опет био најагресивнији, најопаснији и најбољи играч гостујућег тима. Пријатно је констатовати да је Моца Вукотић после дуже паузе играо онако како само он уме. То је добар знак за цео тим, па и нашу репрезентацију.

Штета је што Васовић није у овом мечу пружио шансу Миодрагу Живаљевићу, јер се ништа не би изгубило да су замењени Ђорђевић или Цветковић. Али, ми само износимо своје мишљење на основу тренутне ситуације, док „технико“ сигурно има своје разлоге и зна зашто то није учинио.

Да закључимо: освојени бод у Новом Саду је снажна морална инјекција за играче и публику пред предстојеће гостовање сплитског Хајдука.