Из писама читалаца у „Партизановом Веснику“ често се виде негодовања навијача на дневну штампу зато што се по њиховом мишљењу, мало пише о „Партизану“.

Негодује и Васовић што му публика не даје довољно подршке. Сећам се да је Васовић тако чинио и онда када је као играч достигао највишу класу.

Негодује и штампа што се утакмице одигравају у оно време када су листови већ закључани, па је касније писање о догађају који је минуо скоро бесмислица.

Негодује и публика, јер јој њен „Партизан“ не пружа ни игром нити пак резултатима оно што она од њега жели.

Једном речју сви негодују, а ко је у праву и колико има права за то?

Све ово натерало ме да се тако рано пријатељима Партизановог доба и једног мог путовања возом из Прахова. А Прахово је у близини Неготина, на крају наше земље. Била је субота на измаку, а у недељу је наш „Партизан“ играо. Не сећам се ко му је био противник. То ми није толико важно. Важно је то да је тај воз из Прахова кренуо око један сат по поноћи. И ако је полазак био тако ран пријатељима Партизана и доброг фудбала није сметало да из свих ових места Источне Србије крену на далеки пут. Није им било тешко, јер су знали какву ће им представу приредити Партизан.

Милина је била видети воз који је јурио ка Београду окићен Партизановим заставама. У Неготину, Зајечару, Књажевцу и другим успутним станицама слика је била иста. Навијачи су се тискали са заставама да би с муком пронашли макар мало места за стајање. Сви су ишли да виде свог Партизана и његову велику игру.

Партизан је у то време просто мамио љубитеље лепог фудбала, али је Партизан утакмице играо дању. То је одговарало и навијачима и штампи. Навијачима да могу из ових удаљених места да се на време врате кући како би сутра стигли у школу или на посао, а штампа је могла на време да попуни своје странице, које су у то време биле препуне написа о Партизану. Сетимо се победе над Спартом! „Спорт“ је издао ванредно издање које је било посвећено бриљантној победи Партизана.

Кад све ово имамо у виду могли бисмо да поставимо питање: ко је у праву кад негодује?

Данас Партизан игра у променљивој фази. За последњих неколико година није успео на домаћем „борилишту“ да избори ни један трофеј, а није добио ни неку значајну утакмицу. Игром и резултатом он није био у стању да скрене већу пажњу љубитеља фудбала. Насупрот томе не прође једна сезона, а да Партизан својим несугласицама и променама у клубу не изазове негодовање.

И поред свега тога Партизан игра ноћу. Чудо да се Васовић тога није сетио да је и време у којем се утакмица игра и те како важно за посету.

Да ли је он мислио на те који треба да дођу из унутрашњости да су обавезни сутра да раде, да иду у школу… Да ли Васке мисли да су довољне изјаве и обећања да ће створити шампионски тим? И навијачи га стварају. То он боље зна када је играо пред препуним стадионом. Васовићу свака част као играчу, али као „технику“ — мрка капа.

— Рад. Глишић, Дебели Луг, Мајданпек