Да ли су Милић и Фуртула неталентовани или само неискусни?

Свака утакмица Партизана доноси нови жал за Ћурковићем. Сећање на његове сјајне одбране, критику што је клуб допустио да оде, калкулације колико би „црно-бели“ имали бодова са својим дојучерашњим капитеном… Наравно, рефлексија свега тога је све чвршће уверење да његови наследници, Младен Фуртула и Златко Милић нису и достојни тако деликатне функције. Чак нико не осећа потребу да то и докаже!

Једини који је, бар јавно, покушао да их охрабри је Васовић. То је поновио и недавно:

„Не знам како то назвати, али сам стварно уверен да ће и Фуртула и Милић бити одлични голмани! Греше олако приме гол, али има нешто што намеће њихове могућности. Ја им верујем!…

Ипак, ноторна је чињеница да је због слабих одбрана голмана Партизан примио доста голова, изгубио неке бодове. Где је, онда, истина? Чини се у једној спонтаној Васовићевој опаски да Партизан има голмане, али нема команданта одбране. Другим речима: „црно-бели“ су одласком Ћурковића изгубили много више, него само чувара мреже. Изгубили су вођу сигурност, команданта (који има и најбољи преглед игре), на чију реч и акцију се могла ослонити комплетна одбрана! Данас таквог човека у тиму нема!

Милић и Фуртула су неискусни, премлади, тек се боре за место у тиму. Њима је потребна подршка савет, да неко њихове грешке исправља. Ћурковић је „вадио кестење“ за другове из одбране, Милић и Фуртула то још не умеју. У том раскораку очекивања и могућности, у тој разлици у класи између Ћурковића и његових следбеника, дошло је до неповерења! И, то је основна клица грешака и голмана и одбрамбених фудбалера! Младићи су били тотално неприпремљени (повременим играњем, психолошким и педагошким мерама) за улогу коју су преузели. Па, и те пречесте изјаве у новинама, објашњавање пораза њиховим грешкама, учинили су да Милић и Фуртула изгубе сопствено поверење, да страхују од сопствених саиграча!?!

Они не могу, у овом тренутку бар, да буду команданти одбране. У Звезди је то Павловић, у Хајдуку Холцер, у Жељезничару Каталински, у Партизану — нико! Ћурковић је исправљао погрешке осталих, сад та одбрана мора да помогне Милићу, да она његову грешку учини неприметном. На жалост, Партизанова одбрана игра несигурно. И, то не само откако је отишао Ћурковић. Појединци су неодговорни, други осцилирају формом, Тодоровић или Голац су и неискусни, трећи ненавикли да диригују и воде игру. Најречитији је пример првог гола у Тузли: Милић јесте погрешио што је викнуо „моја“, без довољне процене ситуације, што је истрчао и неконтролисано покушао да одбије лопту. Али, зар та иста одбрана није довела Милића у ту делимичну ситуацију, у којој је погрешио?! Зар на убачену лопту из дубине Партизанов „чистач“ сме да стартује трчећи према свом голу, у истој линији са противником? Зар његова обавеза није да буде „обезбеђење“, да сачекује лопту и противника?… И, друга грешка одбране, конкретно Радаковића, у тој истој сцени: када је видео да ће Милић реаговати, доћи у судар са лоптом и противником. Радаковић је једноставно стао, ишчекујући исход тог дуела. Уместо да у пуном трку продужи ка колу и заштити мрежу од евентуалног изненађења. Да је то учинио, вероватно би исправио Милићеву грешку, спречио да лопта уђе у гол. На жалост, потрчао је кад је већ било касно.

И, још један тузлански пример: Фуртула је бранио изврсно. А три пута га је Партизанова неодговорна одбрана довела у мат позицију! Да је примио те голове, не би био крив. Али, општи би утисак био — голмани упропастили „црно-беле“!

У овој фази Фуртули и Милићу треба помоћ. Не само речима, већ и делом. Чинити све да они не дођу, често, у ситуацију да погреше. Јер, ако је Фуртула изванредан на тренингу, ако је на неким мечевима био веома добар, значи да уме да брани. Грешке прави јер је изгубио сопствено поверење. Треба му помоћи да га поврати, то се може једино преузимањем дела његових обавеза и ризика.

Ти момци су талентовани, млади, голмански грађени. И један и други су у неколико махова показали да могу добро да бране. Значи, на другој је страни проблем. Можда у проналажењу команданта — диригента одбране? Ћурковићевог наследника па том плану. А, не би било лоше да се и одбрана самоиницијативно преиспита — колико она греши, колико је несигурна колико неангажована и олако допушта да неискусни голмани долазе у ситуацију да погреше. Да ли је, и када на пример, неко опоменуо Милића да не истрчи, сугерирао Фуртули да напусти гол? Неко из одбране, у критичној ситуацији?…

То је тема за размишљање. Није решење у тражењу криваца и скидању одговорности са себе, већ у максималном индивидуалном ангажовању и доприносу да грешке двојице младића (које су свакако често капиталне и необјашњиве) буду што безболније, чешће исправљене. Да се те грешке сакрију од јавности и противника. Данас сви стрепе кад противник пређе центар, а противник добија сигурност шута и моралну премоћ, чим на голу види Фуртулу или Милића! Зар њих двојица у таквим релацијама могу да бране сигурно, кад сви у њих сумњају!?

Милићу и Фуртули је неопходна подршка и сигурност, ослонац другова из одбране. Неко ко ће да им помогне, исправи грешке. Тада ће њихов таленат доћи до изражаја. И, мислимо да је Васовић у праву неће се дуго чекати, а Партизан ће на голу имати одличне чуваре.

Уместо те талентне бриге, можда би мудрије било Ћурковићу тражити замену на плану команде тимом у одбрани. Можда је то оно што недостаје?…