Ватерполисти Партизана победници шампионата Југославије 1972.: Титула најбољег освојена без пораза и са само две нерешене игре (Југ и Младост) у гостима. — На реду је Куп шампиона и нови трофеј?
Титула најбољег поново је у рукама београдског Партизана. Седми трофеј шампиона Југославије припао је ватерполистима „црно-белих“ убедљивије него икад. На крају првенства Партизан је имао десет бодова предности у односу на конкурента загребачку Младост. У осамнаест утакмица, колико је одиграо у првенству 1972, Партизан је забележио 16 победа, док је два пута играо нерешено (Југ 1:1 и Младост 5:5). Коначно Партизан је постигао 131, гол, док је противник његову мрежу затресао само 66 пута.
„Нова титула првака Југославије у нашим рукама само је потврда квалитета једног изузетног тима“, каже први човек новог првака Влахо Орлић. „Овог пута од старта до циља на свакој утакмици ватерполисти Партизана пружили су максимум. Било је додуше малих осцилација, али ако подсетим да је првенство са прекидом трајало скоро три месеца то је и нормално. Иако смо обезбедили титулу најбољег још пре завршетка првенства, стрепео сам да се после Олимпијских игара у Минхену ипак тим не ‘уљуљка’ како је све одлучено. Играчи су међутим схватили озбиљно све утакмице до краја шампионата и резултати нису могли да изостану…“
По обичају, као и ранијих година, једини прави конкурент Партизану био је шампион Европе загребачка Младост. Међутим, ранијих година Загрепчани су успевали да држе корак са Партизаном цело првенство, тријумфују или освајају друго место. Сада су далеко пре краја заостали из трке, тако да је све било решено.
Сплит је био у ствари почетак краја тандема Партизан — Младост. Нови првак Југославије је освојио оба бода у Сплиту против Јадрана, док су Загрепчани изгубили један. После тога Младост је изгубила два бода од Партизана да би била „потопљена“ и од Црвене звезде. Тада је практично све и одлучено, јер је разлика у бодовима била исувише велика да би Младост могла да гаји неке илузије о могућности да престигне Партизан. У наставку Партизан је знао само за победе, док су Загрепчани све више заостајали изгубивши од Југа, Приморца и Јадрана (ХН).
Четворица младих ватерполиста олимпијаца Маровић, Рудић, Беламарић и Антуновић понели су највећи терет у освајању новог трофеја. Поред њих сигурни чувар мреже Марковић био је веома често кључни човек успеха „црно-белих“. Поред ових младих играча доајени ватерпола Сандић, Јанковић, Перишић, Тедески знали су да богатим искуством допринесу на одређени начин новом подвигу. Коначно не треба заборавити ни остале играче који су уградили бар један детаљ у нову шампионску круну, а то су Стаменић, Софијанић, Новаковић и Врањеш.
Композиција младости и искуства, која је у Партизану, толико евидентна, показала се као најбољи и најјачи адут новог првака. Из утакмице у утакмицу овај тим је бележио победе, форма је била стандардна, па онда није ни чудо што је на крају сезоне сваки напор уложен био награђен највећим признањем — шампионском титулом.
Последњи меч у Ријеци и шеснаеста победа уједно су били и растанак ватерполиста који су добили заслужени одмор. Одмах после утакмице они су се размилели кућама. Само одмор ће бити релативно кратак, јер за који дан почињу припреме.
На реду је десети Куп шампиона у коме ће играти и Партизан као представник Југославије. У ово афирмисано интернационално ватерполо такмичење Партизан улази не баш са малим амбицијама, јер је досад четири пута био победник.
Са посебном жељом „црно-бели“ очекују овај Куп шампиона, јер су пре две године променом правила неосновано искључени. Због тога треба очекивати да ће једна врсна генерација београдског ватерпола поред титуле шампиона Југославије 1972. годину обележити победом и у Купу шампиона.
Пут до седмог трофеја
- (Прво коло) Котор: Приморац — Партизан 4:7 (0:1, 0:1, 2:2, 2:3)
- Херцег Нови: Јадран — Партизан 1:9 (0:2, 1:3, 0:1, 1:3)
- Београд: Партизан — Црвена звезда 5:1 (1:0, 0:0, 3:0, 1:1)
- Партизан слободан
- Београд: Партизан — Југ 8:3 (2:2, 3:0, 1:1, 2:0)
- Београд: Партизан — ПОШК 7:2 (1:0, 4:0, 1:1, 1:1)
- Сплит: Морнар — Партизан 3:6 (0:1, 1:3, 0:1, 2:1)
- Сплит: Јадран — Партизан 4:5 (2:2, 0:1, 1:1, 1:1)
- Београд: Партизан — Младост 6:5 (1:6, 1:1, 2:2, 2:2)
- Београд: Партизан — Приморје 8:6 (2:1, 2:3, 3:1, 1:1)
- Београд: Партизан — Приморац 10:5 (2:1, 3:1, 3:1, 2:2)
- Београд: Партизан — Јадран (ХН) 15:6 (4:2, 2:1, 3:0, 6:3)
- Београд: Црвена звезда — Партизан 6:11 (2:4, 0:3, 2:0, 2:4)
- Партизан слободан
- Дубровник: Југ — Партизан 1:1 (0:0, 0:0, 0:0, 1:1)
- Сплит: ПОШК — Партизан 2:7 (0:2, 0:1, 1:1, 1:3)
- Београд: Партизан — Морнар 8:5 (2:1, 1:1, 1:2, 4:1)
- Београд: Партизан — Јадран (С) 6:2 (1:0, 3:1, 1:1, 1:0)
- Самобор: Младост — Партизан 5:5 (0:2, 3:1, 2:0, 0:1)
- Ријека: Приморје — Партизан 5:7 (1:0, 0:2, 2:3, 2:2)
Освајачи седме титуле
- Милош Марковић, службеник, рођен 1945.
- Божидар Новаковић, студент, рођен 1946.
- Ђорђе Перишић, службеник, рођен 1941.
- Урош Маровић, студент, рођен 1946.
- Мирко Сандић, службеник, рођен 1942.
- Зоран Јанковић, службеник, рођен 1940.
- Душан Антуновић, студент, рођен 1947.
- Синиша Беламарић, студент, рођен 1947.
- Ратко Рудић, студент, рођен 1948.
- Мирослав Софијанић, студент, рођен 1949.
- Никола Стаменић, студент, рођен 1949.
- Феличе Тедески, службеник, рођен 1941.
У мрежи противника: Урош Маровић први снајпер
Партизан је у шампионату 1972. постигао 131 гол, а примио је 66. Најубедљивију победу постигао је против Јадрана из Херцег Новог у Београду — 15:6, а најминималнију против Јадрана (С) у Сплиту (5:4), Младости у Београду (6:5).
Голове за Партизан у протеклом првенству постигли су: Маровић 25, Рудић 23, Беламарић 22, Антуновић 14, Јанковић 13, Перишић 8, Тедески 8, Стаменић 7, Сандић 7, Софијанић 4.
Највише голова на једној утакмици постигли су Антуновић и Рудић. Обојица су постигли по четири гола. Антуновић и Рудић голове су постигли на утакмици Партизан — Јадран (ХН).
Председник Партизана: Искрене честитке новим шампионима
„Црно-бели“ су шампиону Југославије у ватерполу. По седми пут трофеј најбољег југословенског клуба у ватерполу припао је „црно-белима“ који су без пораза, а са два изгубљена бода (против Југа и Младости у гостима) поново на победничком пијадесталу.
Председник клуба Јовица Мишковић има разлога да буде весео. Он каже:
„Нова титула је резултат једног сериозног рада током целе године. Мислим да је најтежи тренутак баш био наставак шампионата после Минхена. Јер, требало је те младиће који су сачињавали „костур“ олимпијске екипе психолошки спремити за борбе су предстојале и поред изразите предности у бодовима. Све је то успело и од срца честитам новим шампионима Југославије.“