Драга редакцијо!

Пишем Вам у нади да ће те ово писмо објавити у наредном броју нашег цењеног листа.

Пишем ово добронамерно и у циљу побољшања стања у нашем друштву. Мени се чини да Партизан полако али сигурно постаје трећи клуб Београда. До сада је то био ОФК, а сада наш омиљени Партизан. То илуструју чињенице. Партизан је у Првом колу гостовао у Никшићу, а ОФК у Љубљани. из Никшића није било радио преноса, а из Љубљане је био. У Купу прволигаша Партизан је играо у Београду, као и ОФК. На крају дневника приказани су детаљи са Карабурме, а не са стадиона ЈНА, као што је то било некада. Партизан је победио Вардара у игри за бодове, а „Новости“ и „Експрес“ нису писале извештаје са те утакмице.

Желим да укажем на грешку коју чине информативни извори и да укажем да управа треба нешто предузети, као што је то учињено са „Спортом“.

Друго, сви ми желимо да Партизан буде велики тим, али у овом првенству он стварно не може бити први. Не може до циља зато што Партизан нема уигран тим. Голман је болна тачка, па бекови а и средњи ред са нападачима није баш у форми. Због тога сматрам да играчи и руководство морају бити скромнији у давању изјава, да гледају реално. Боље је домоћи се трофеја па онда дати изјаве него овако већ 5 година на почетку шампионата одговорни кажу: бићемо први. Мене не забрињава то што Партизан сада губи и што вероватно не може бити први. То сада није важно. Важно је уиграти тим за следећу јесен. Онда би стварно било трагично да гледамо овакве игре. Руку на срце наш тим сада нема своју игру, зато треба да је изгради, па да следеће првенство буде наше. Али без бомбастих изјава. Ми, навијачи, резултате овог првенства прихватамо без гнева. Али, следеће првенство никако не смемо пропустити.

Треће, велика жеља навијача из унутрашњости је да наш омиљени лист излази у боји. Ми немамо могућности да гледамо утакмице, извештачи и репортери нису реални. За цену листа не питамо. Нека она буде и 3 динара, јер за оног ко воли Партизан три динара месечно није ништа. Није мала ствар видети наше љубимце у финој колор-техници. То би нам омогућило да обогатимо наше албуме лепим сликама и репортажама о нашим љубимцима. Ја, рецимо, купујем било који лист када видим слику неког играча из Партизана, без обзира на цену. Што онда не би платили наш лист 3 динара. „Звездина ревија“ је већ у колору и њени навијачи нас дирају да смо „сиромашни и ово последње размотрите и на трофејима и хартији“.

Ја Вас најлепше молим да нешто о томе дате у следећем броју нашег листа, а уједно Вас молим да објавите ово писмо, јер ће се верујем још неко сложити са мном.

У убеђењу да ће моја жеља бити остварена, другарски Вас поздрављам.

— Лазар Макуљевић, 12246 Кучево

Одговор Редакције

Слажемо се са вама у свему, осим у оном да наш лист излази у колор техници. „Звездина ревија“ сад припада НИП „ЈЕЖ“, па велике губитке луксузне штампе не сноси Звезда.

„Партизанов весник“ је лист који се издржава без и једног динара дотације, па му је у овом тренутку сасвим недоступна друга техника, осим — црно-беле.