Друже уредниче,

Као помажући члан ЈСД „Партизан“ пишем Вам из најјужнијег краја наше отаџбине.

Желим да са неколико речи увеличам сјај црно-беле боје и најомиљенијег листа — „Партизановог весника“ — као и свако њему наклоњено срце,

Моје речи прихватите реалније, јер се с њима слаже велики број навијача у овом крају. Ми овде имамо једну омиљену паролу:

„Партизан“ је био велики и и — биће!

Недавно је у моје руке доспео и последњи број „Партизановог весника“, као и сви остали, са извесним закашњењем.

Проучивши га дословце, прикупио сам још аргумената за жустре расправе с навијачима осталих екипа, посебно са присталицама Црвене звезде.

Много ми се допадају написи Милета Коса, јер су духовити и непристрасни и слажем се са упоредбом Џајића и његове „заслуге“ за играча „светске класе“ и Бјековића који заслужује дрес са државним грбом. Ово важи и за Моцу Вукотића, а Паун то заслужује и добија.

Што Бошков изоставља наше фудбалере праве вредности и попуњава репрезентацију именима славних не могу да разумем. И то је један од разлога што тако пролазимо на међународној фудбалској сцени.

Бићемо задовољни ако у наредном броју „Партизановог весника“ упознате јавност да и ми, овде на југу, живимо за „Партизан“ и желимо да постигне оно што већ сви носимо у срцу — титулу шампиона!

Верујем у Васкета и играче!

— Васко Тодоровски, „Застава“ Охрид