Прва етапа на путу до финала овогодишњег Купа европских шампиона у ватерполу, преброђена је успешно. Партизан је савладао све своје противнике — било их је шест. На свим утакмицама у Атини, ватерполисти „црно-белих“ били су супериорнији. Гледајући резултате, намеће се, да су остале екипе на турниру биле много слабије. Међутим, такав закључак био би погрешан. Једини изузетак — аутсајдер — био је француски шампион Пеликан, док је Партизан у свим осталим утакмицама морао да уложи максималан напор да би остварио жељене победе.

Општи је утисак на атинском турниру да се квалитет екипа у ватерполу све више изједначује, да свака утакмица доноси нову неизвесност, да фаворити постоје само на папиру.

Ватерполисти Партизана добро су познати атинској публици. Уживају посебно поштовање и симпатије Атињана. Овога пута „црно-бели“ показали су се у потпуно новом светлу, што су гледаоци примили са неповерењем. Међутим, прве утакмице су избрисале све сумње у квалитет Партизанове нове екипе. Наиме, тренер Орлић указао је поверење млађим играчима, који су до недавно више времена проводили на клупи него у игри. У првом реду били су то Стаменић, Софијанић и Шегрт. Шансу, која им је пружена, знали су да искористе.

У Атину нису допутовали Јанковић, који је престао да игра; Тедески је напустио клуб, док је Перишић био заузет на радном месту и наступиће на следећем полуфиналном турниру у Стокхолму. Ако се овоме дода да сам и ја играо врло мало, онда је Партизан практично у Атини наступио без половине играча који су освојили ове године првенство Југославије.

Сви ми који волимо Партизан и ватерполо, страховали смо од чињенице, шта ће се догодити када буду отишли Јанковић, Перишић, Тедески и Сандић? Мислим да је турнир у Атини показао да су страховања била неправдана. Смена генерација у клубу, бар како сада изгледа, обавиће се безболно, без приметног пада квалитета игре и екипе.

Неоспорно је да су млади играчи добри и положили су успешно први испит. међутим постоји извесна бојазан да ли су сасвим зрели и да ли су већ спремни и за најтеже окршаје.

Следећи полуфинални турнир у Стокхолму, надамо се, то ће показати. Можемо бити оптимисти.