Капитенов плес радости и туге

од

у

Размишљања после завршеног шампионата: Светомир Белић остао непоражен на домаћем рингу, али на међународној позорници није искористио велику шансу. — Полетарци Милосав и Александар Поповић, Шекуларац и Драгољуб Николић све поузданије песнице. — Ветерани Смиљанић и Станојевић, као и неустрашиви борци Лакчевић, Малетић, Нешић и Јован Николић међу најзаслужнијима за клупске успехе

Минула сезона донела је нашим боксерима пуно успеха. У екипном шампионату Југославије, као што је познато, освојили смо шесто место међу 14 учесника. После осам година савладан је и вечити градски ривал Црвена звезда (што нам је драже од било каквих трофеја), боксери Партизана постигли су и низ задивљујућих резултата у појединачној конкуренцији…

Прва песница био је и остао Светомир Белић. На домаћем рингу у потпуности је оправдао дужност и част капитена екипе. Кроз 21 првенствени окршај прошао је неокрзнут, није био ни близу горчине пораза. Његов наступ био је тријумфалан и у пријатељским и појединачним огледањима на домаћој сцени.

Белићев шампионски плес, на жалост, помутили су неуспеси на међународном рингу. Са првенства Балкана и Олимпијских игара уместо окићен ловором вратио се сузних очију и празних шака. Животну шансу, чини ми се, ипак није прокоцкао. Првенство Европе, чији је домаћин Београд кроз седам месеци и Први светски шампионат у боксу 1794. године прилика је да непобедиви ратник домаћег бојишта стекне репутацију достојну његове праве вредности и на међународном рингу.

Ка сазвежђу асова

Двојица „црно-белих“ полетараца постигла су резултате на којима би позавидели и далеко прекаљенији борци. Милосаву и Александру Поповићу младост није сметала да се неопозиво вину ка сазвежђу асова.

На првенству Европе за такмичаре до 21. године Милосав Поповић домогао се сребрне медаље. Сигурно би чешће бранио боје националног тима да у полутешкој категорији нема конкуренцију олимпијског победника Мате Парлова. У клупским окршајима надмудрио је готово све противнике. Судијска неправда спречила га је да сезону заврши непоражен. Још увек нам је, између осталог, у свежем сећању велика брука арбитара на бањалучком рингу када је Милосав проглашен прегаженим иако је у свим елементима боксерске вештине надмудрио нокаутера Бисића

Александар Поповић се такође на шампионату „старог света“ за млађе сениоре окитио трофејом — бронзаном медаљом. И на тако еминентном такмичењу, међутим, судије често својим непоштеним рачуницама умеју да онерасположе стварног победника. Александар је заустављен од домаћег представника Бабескуа, али је по оцени чак и иностраних извештача убедљиво заслужио да му се подигне рука. На домаћем рингу већину противника је успавао далеко пре но што је гонг означио крај борбе.

Шекуларац и Драгољуб Николић платили су обавезни данак неискуству. Побеђивали су великане, губили од мало познатих.

Фахрија Шекуларац узео је „скалпове“ и таквим великанима као што су Мирковић, Бахтијаревић и Живковић. А, Ибрахимовићу је очитао такву лекцију да овоме није била довољна утеха ни што су га судије из само њима познатих разлога прогласиле победником. Од шампионског трона Шекуларца дели само мало веће искуство.

Драгољубу Николићу је природа подарила оно што је најнеопходније да се једног дана, уколико буде довољно упоран, нађе у галерији незаборавних мајстора ринга. Његови квалитети усхићују и таквог велемајстора бокса као што је некада био Милисав Пауновић.

„Када ради рекреације навратим на спаринг лакше ми је да се носим са Белићем него тим дечкићем, Драгољубом Николићем. Ни огромно искуство ми не помаже да предвидим како ће се одбранити у неугодној позицији, још мање којим ударцима ће реализовати напад“, вели Пауновић.

Сасвим је извесно да би и таленат Иштвана Герега дошао до изражаја да после опоравка од повреде није морао да оде у ЈНА.

Бљесак ветерана

Љубомир Смиљанић при крају каријере боксује далеко боље неко икада раније. Огромно искуство помаже му да пружа бриљантне партије. Штета је једино што због заузетости на послу није могао да наступи на свим мечевима. Доживео је само један пораз — од репрезентативца Милосављевића. И то само захваљујући слабом вођењу борбе у рингу од стране судије.

Витомир Станојевић дизао се до звезда, да би већ у следећем тренутку деловао почетнички. Његов биланс је све у свему одличан, али не и одушевљавајући. Јер, догађало му се да погне главу пред по умећу далеко слабијима од себе. Нередовно вежбање и незалагање спречили су га да постигне колико вреди.

Срце јуначко

Кад год се Лакчевић, Малетић, Јован Николић и Нешић појаве на рингу гледаоци добро знају да беспоштедна борба и узбуђења неће изостати.

Драган Лакчевић је одмах по скидању војничке униформе ускочио у жестоке прволигашке окршаје. Зато и није у потпуности испунио очекивања. Но, његова борба са изврсним Стевановићем у Панчеву, као и још неколико врхунских представа, обећавају да ће када се темељитије припреми са својим јуначким срцем владати нашим ринговима у велтер категорији.

Миодраг Малетић је са „буретом барута“ у десници постао страх и трепет за све. Плашећи се његовог убитачног крошеа противници углавном избегавају отворену борбу. На њему је да у току паузе што боље савлада вештину како да надмудри ривала и када овај остане на ногама све три рунде.

Јован Николић доказао је да никада не може да разочара. Долазио је главе и физички знатно јачим боксерима полутешке категорије. Јунак је тријумфа против Црвене звезде, када је надчовечанским напорима после ни мало наивног нокдауна сачувао победу против искусног Влашића. Помрсио је рачуне и великој нади селектора националног тима Вујковићу.

Победа Душана Нешића против репрезентативца Бенеша још дуго ће се препричавати у круговима љубитеља песничења. Као и још многе друге његове борбе у којима је надмашио самог себе. Неки незаслужени овогодишњи порази и обавезе на факултету довели су га у дилему да ли да се растане с боксерским рукавицама. Мислимо да би тај опроштај био ипак превремен.

Опроштај са и без поздрава

Неколико наших ветерана часно се опростило од ринга. Вујадин Вранић је после тријумфа против Драгише Грачанина и још неколико изврсних партија доживео поразе од Брандалека и Газепова, што га је деморалисало и навело на мисао да је дошао тренутак да место уступи млађима. Слободана Лазића је болест спречила да се и даље бори за црно-беле боје. Милан Бурсаћ је када се изборио за стално место у екипи све подредио школовању. И Станка Докнића је бреме година приморало да каже збогом рингу.

Било је, на жалост, и таквих с којима смо морали да се разиђемо због непоштовања клупске дисциплине. Тодоровић, Радојчић и Вељковић упорно су одбијали да испуњавају обавезе неопходне за резултате које смо од њих очекивали. За такве у нашој средини нема места. Врло лако може да се догоди да талентованог Дамјановића снађе иста судбина.

Следећи окршаји требало би да донесу афирмацију још једног у свету бокса не баш пуно познатог момка. Реч је о оном неустрашивом младићу, Љубомиру Магашу, који је уочи Олимпијских игара у Минхену једини имао храбрости да спарингује са Парловом и Белићем. Повреда га је спречила да докаже да је пуно напредовао. У сваком случају, ако се обистине тврдње лекара да је сасвим здрав за велике напоре на рингу, Магаш ће бити наше ново убојито оружје које непрестаном паљбом задивљује љубитеље бокса…

бр. такмичарнаступиопобедиоизгубиоосвојио бодова
1.С. Белић2121021
2.В. Станојевић2417717
3.М. Поповић1511411
4.А. Поповић1611511
5.Д. Лакчевић21111011
6.Ф. Шекуларац23101310
7.Д. Нешић209119
8.Љ. Смиљанић9818
9.Д. Николић12757
10.Ј. Николић11656
11.Д. Живковић13676
12.М. Малетић13676
13.В. Вранић11565
14.М. Бурсаћ4222
15.С. Радојевић152132
16.С. Лазић2111
17.В. Вељковић5141
18.Н. Радојчић1010
19.С. Лукић3030
20.С. Докнић3030
21.З. Тодоровић3030
22.Ж. Дамјановић3030
Резултати такмичара БК „Партизан“ у екипном првенству 1971/72

бр. такмичарнаступиопобедиоизгубиоосвојио бодова
1.М. Поповић1110110
2.С. Белић8808
3.А. Поповић11838
4.Д. Николић10737
5.В. Станојевић9636
6.Ј. Николић7525
7.Ф. Шекуларац10555
8.Д. Живковић10555
9.Д. Лакчевић7343
10.С. Лазић9363
11.Љ. Смиљанић3212
12.М. Митровић1010
13.С. Докнић2020
14.Г. Лукић3030
15.Д. Нешић5050
Резултати такмичара БК „Партизан“ у другом делу екипног првенству — 1972. године