Коментар утакмице Бор — Партизан 1:1 (0:0): Традиција „црно-белих“ — без победе у Бору — овог пута сачувана уз помоћ судије Ице Хорвата

У овом првенству Партизан из утакмице у утакмицу доказује да игра најмодернији фудбал, да је сав предат игри, нападу, комбинаторици…

Велибор Васовић смело отвара ново поглавље у историји југословенских фудбалских шампионата: занемарио је сваку рачуницу, ситне дефанзивне калкулације и инфериорно чување сопствене мреже, па је његов тим агресивно окренут према противничкој мрежи и настојању да игра „своју игру“.

И у Бору је било тако. „Црно-бели“ су играли као да се налазе на Топчидерском брду а домаћин је био приморан да мисли како да заустави ту бујицу напада Београђана. На жалост, и овом приликом испољена је она забрињавајућа неспретност у завршним акцијама. Партизан је играо, био надмоћан, стварао шансе али је Хајдуковић све до 6 минута пре краја остао непобеђен.

Додуше, треба констатовати да су „црно-бели“ наступили без болесног Цветковића и повређеног Ћорђића, па је то морало да се осети у садржају игре и њеној ефикасности.

Али и без те двојице стандардних нападача Партизан је требало да освоји оба бода. Био је тако близу, да је традиција непобедивости домаћина у игри са „црно-белима“ у Бору, сачувана на танкој нити среће и дебелој помоћи судије Ице Хорвата, који је један прекршај Пауновића у казненом простору оквалификовао као једанаестерац а да два исто таква (па чак и тежа!) фаула над нападачима Београђана није узео у мери истог критеријума.

Срећом, Васовићеви момци се нису предали, па је из једног од силних налета самог финиша утакмице постигнуто изједначење.

Као једна од карактеристика садашње игре Партизана је и чињеница да је изравнање резултата остварено радом и акцијом двојице крилних халфова: Антића (који је начинио продор по десном крилу и центрирао на супротну страну) и Козића (који је пратећи акцију свог vis a vis друга) који је голом крунисао тај продор.

Иначе, у фудбалској теорији нема примера у тактици напада где се оба крилна халфа истовремено налазе у првој линији навалног реда. Међутим, „црно-бели“ и тиме доказују да свако правило има изузетака.

Нова концепција Партизана, концентрисана сва на игру и напад, привлачна је за публику, па је у недељу у Бору био истински фудбалски празник, јер се окупило 7.000 гледалаца.

Партизан није ни овог пута забележио победу у граду бакра али је много учинио за свој углед и пропаганду овог спорта. Ритам, драматика меча и његова неизвесност остварени су захваљујући гостима, а то је у моралном смислу већи посла поен и од самог бода.