Хокејаши „црно-белих“ поново јуришају на висок пласман у шампионату

Хокеј на леду је већ одавно постао национални спорт у Словенији. Титула шампиона годинама се не сели из Словеније, а једини клуб далеко од Љубљане и Јасеница који покушава да одржи корак са шампионима је београдски Партизан.

Некадашњи вишеструки првак Југославије суочен са многобројним тешкоћама ипак некако животари и одржава квалитет. Нови шампионат је нова шанса за Партизан да се вине међу четири најбоља клуба у Југославији, што би с обзиром на услове под којима ради био подвиг достојан пажње.

Цирил Клинар је некада био ведета југословенског хокеја на леду. Био је незаменљив првотимац вишеструког шампиона Јесеница, а и тренер националне селекције. Данас је Клинар тренер „црно-белих“, за које повремено и игра, покушавајући да на Ташмајдан врати некадашњу славу београдског хокеја на леду.

Ново првенство је у току. Партизан осваја бодове по плану и жели да у одлучном мечу са Славијом реши питање четвртог места у друштву најбољих.

„Радимо под ненормалним условима“, каже чувар мреже Партизана Рашид Шемсединовић. „Док други тренирају на леду за нас је у почетку овогодишње сезоне он био само сан. Некако смо успели да организујемо припреме у Јасеницама, а то је уједно било непосредно пред почетак шампионата. Добро смо прошли, јер су сви словеначки клубови далеко боље припремљенији од нас или како се каже у хокејашком жаргону ‘имали више леда у ногама’. Нас краси велико другарство и борбеност. Само да ли је те довољно за подвиге који се од нас очекују.“

„Четврто место вам је циљ. Колико је то реално?“

„Морамо надмашити себе,“ надовезује се на Шемсединовића један од најстаријих у тиму Перовић. „На Ташмајдану морамо освојити што више бодова, а то значи да против сваког ривала, било како да му је име играмо на победу. Неко ће у тој трци морати да ‘падне’. Зар се то није десило и Јасеницама.“

И тако „црно-бели“ прави аматери у овом спорту у односу на противнике бију нову битку неравноправну, али за њих увек жестоку и испуњену надом у успех.