Интервју са чланом Управног одбора ЈСД Партизан пред годишњу скупштину друштва: На крају године, када се споје рачуни из протекле и када се праве планови за наредну годину, разговарамо са генерал-пуковником Душаном Кораћем, чланом Управног одбора ЈСД Партизан, дугогодишњим спортским, друштвено-политичким радником и врсним спортистом

П. ВЕСНИК: Криза у коју је запало Југословенско Спортско Друштво Партизан је прошла. Како ви оцењујете садање стање у једном од највећих спортских колектива?

КОРАЋ: Спортско друштво Партизан је највећи спортски колектив у Југославији. Са својих двадесет клубова и око 3.000 активних чланова и читавом армијом верних пријатеља, представља својеврстан феномен не само у нашем спортском животу, већ и шире узето. Немам податка о сличним примерима у Европи, али мислим, или да их нема или је број овако великих спортских колектива веома мали.

— Сасвим је разумљиво да се сва друштвена кретања и све промене до којих долази, посебно у спорту, много јаче рефлектују на велике спортске колективе, него што је случај са малим и појединачним спортским организацијама. Уосталом и сва питања, почев од примене принципа самоуправљања, утврђивања заједничке политике и руковођења, имају много веће димензије и већу тежину него у другим случајевима. У овом смислу треба гледати и на протеклу „кризу“ у ЈСД Партизан. У ствари, није се радило о „кризи“ већ о једној преоријентацији у политици Друштва и сваког од 20 клубова, која је, нормално, морала изазвати известан застој. Требало је се престројити, усвојити нову ориjентацију, довести нове људе, обезбедити нове изворе финансирања — што је све захтевало и одређено време и додатне напоре свих спортских радника Партизана.

— Објективна анализа тренутног стања Друштва у целини показује да су основне тешкоће преброђене и да се Друштво налази у константном успону. То уосталом показују и резултати у 1971. и 1972. години. Погледајте: фудбалски, атлетски, кошаркашки, ватерполо, боксерски, стрељашки, одбојкашки, тениски, стонотениски, шаховски, пливачки и други клубови, поново су у врху најквалитетнијих југословенских такмичења, са већ освојеним највећим трофејима или на путу да их освоје, односно учествују у њиховом освајању. И други подаци говоре о успону нашег Друштва: око 50 јуниорских репрезентативаца Југославије израсло је у клубовима ЈСД Партизан, велики број сталних државних репрезентативаца, већи међународни успеси и друго, што је особито позитивно, поново се ствара традиционална Партизанова школа младих спортиста, са свим особинама који су је учинили познатом и у извесном смислу и специфичном; висок технички квалитет, етичко-моралне особине спортиста, пожртвовање и залагање за боје свога клуба.

— На „експанзију“ ЈСД Партизан, на његов брзи успон утицали су и други фактори; знатно подмлађена гарнитура спортских радника чланова управа клубова, већа финансијска средства добијена на бази постигнутих резултата, преузимање стадиона ЈНА у закуп и много шира активност сваког клуба понаособ. Разумљиво је да сви проблеми нису решени, али је и чињеница да их данас брже и лакше решавамо.

П. ВЕСНИК: Оценили сте да је ЈСД Партизан у успону. Шта ће одиграти главну улогу у даљем развоју овог спортског колектива?

КОРАЋ: Околност, коју сам у почетку напоменуо, да је Партизан највећи југословенски спортски колектив, намеће више озбиљних дилема ширег значаја, које би морали проучити и решити. Ради се о следећем — Партизан у извесном смислу подсећа на велико интегрисано предузеће — са бројним, релативно, самосталним погонима, али и јединственим производним основама, заједничким циљевима и утврђеном политиком. Поставља се питање да ли нашем друштву југословенском спорту уопште, одговарају овако велики и врло сложени спортски колективи или треба ићи на стварање већег броја мањих спортских организација. Логична размишљања упућују на потребу фаворизовања овог тренда, јер су предности „великих“ многобројне и очигледне. Надлежност, читава пракса, нарочито у области финансирања врхунског спорта, вредновања резултата па и праксе и принципа форумског организовања — дејствује у супротном смеру, фаворизује појединачне спортове и резултате, које поједини клубови постижу. Оваква оријентација се не може негирати, међутим, мора се оценити и објективно вредновати допринос, улога и место спортских друштава у постизању врхунских резултата.

— У нашем случају од 20 клубова учлањених у ЈСД Партизан дотације СОФК Београда и Србије добијају око 10 клубова. Шта је са осталима? Ла ли читаву спортску активност нашег Друштва треба свести па неколико атрактивних спортских дисциплина или развијати све спортове корисне за омладину и грађане. Спортско друштво које би гајило тзв. „неконјунктурне“ спортове долази у подређен положај, излаже је већим тешкоћама, буде остављено само себи, уместо да буде подржано и фаворизовано. У пракси, Друштво мора врло често интервенисати и пружити помоћ и оним клубовима који су ушли у критеријум за дотације, па чак и тада када освајају највеће трофеје.

— Суштина проблема је у томе, да се треба јасно определити за или против великих спортских друштава, сагледавати укупне резултате, које постиже и обезбедити његову егзистенцију. Мора се констатовати да у југословенском спорту највеће успехе постижу клубови из састава спортских друштава, али друштва готово у целини остају анонимна без веће подршке и осигуране материјалне базе. И ради оних клубова који немају скоро ништа и оних који имају недовољно. Друштво мора располагати са неким средствима за интервенцију. Како их створити — остаје да размотримо.

— Један од даљих проблема нашег Партизана је његова материјално-техничка база. Ми смо преузели стадион ЈНА, али смо још врло далеко од тога да створимо сигуран ослонац и чврсту базу за даљу несметану активност. Поред тога што стадион осигурава активност само неколико клубова, он и за те клубове и за Друштво у целини представља озбиљно оптерећење, како на финансијском, тако и на техничком плану. За већину других клубова, чија се активност одвија изван стадиона ЈНА, често су проблеми нерешиви. Спортски објекти Београда су се у толикој мери комерцијализовали да све мање служе спорту, а све више сами себи.

— Читав проблем мора бити темељито и принципијелно проучен на нивоу града, па и шире, јер садашње решење не иде у корист спорта и дестимулативно делује на квалитет оних који су принуђени да користе ове спортске објекте.

— Због овакве ситуације, поједини клубови ЈСД Партизан, су били принуђени да траже привремена решења кроз импровизације и адаптације неусловних објеката. Кошаркашки клуб је на путу да реши питање дворане за тренинге. Слично је урадио и стонотениски клуб. Све ово су привремена решења, док се не обезбеди подизање властите спортске хале, на чему интензивно радимо.

— Једна од дилема, нешто актуелнија у задње време је и питање могућности рекреативног спорта у појединим клубовима. Неки клубови су се искључиво оријентисали ка такмичарским активностима, док други траже могућност и за рекреативно бављење спортом ширег круга омладине и радних људи. Сматрам да треба подржати тенденцију проширења активности и на све оне који желе да се рекреативно баве спортом, нормално, уколико за то постоје услови. Природно да тежиште остаје и даље на квалитетном спорту и постизање врхунских резултата. Занемарити или сасвим искључити рекреацију значило би лишити се извесних средстава и удаљити од клуба најбоље и најприврженије пријатеље — а то нико не жели.

П. ВЕСНИК: За месец дана предстоји годишња скупштина ЈСД Партизан. Шта ће она ново донети у раду Друштва?

КОРАЋ: Ми данас сасвим поуздано можемо тврдити да су створени битни предуслови за даљи успон Друштва у целини. Логично је да сви клубови нису у једнаком положају, постоје чак и осетне разлике, али успон већине повући ће и оне који су у тежем материјалном положају. Па ипак, за ниједан клуб се не може рећи да је богат, да има све што му треба, да је ослобођен брига за свакодневну егзистенцију. У овоме је управо и суштина напора које морамо да учинимо — ослањајући се на достигнуто, потражити ефикасна решења за даље кретање напред. Може се рећи, нарочито за Друштво у целини, да су многа постојећа решења превазиђена, да садашњи облик организовања мора претрпети извесне промене, да се руковођење мора модернизовати и учинити ефикаснијим.

— Ми већ више година тражимо најбоља решења и у томе увек не успевамо, како би осигурали што боље управљање Друштвом. У развијању самоуправних односа остали смо на пола пута, а доста честе измене у организацији и начину рада Управног одбора и његових тела отежали су нам стицање неопходних искустава. Све ово тим пре, што је ситуација у Друштву постала знатно сложенија; већина клубова се знатно осамосталила, у надлежност Друштва укључен је и стадион ЈНА са свим својим проблемима, извршена је централизација неких служби итд. Сви ови и други проблеми морају до скупштине Друштва бити темељито размотрени и решени, јер ићи са импровизацијама и половичним решењима објективно значи кретање уназад.

— Није ништа ново уколико кажем да је у неколико клубова политика потрошње у озбиљном нескладу са реалним могућностима. Троши се више него што се има и што се уз максималне напоре може обезбедити. Када се западне у тешкоће, а ово је редован епилог овакве политике, тражи се неодложна интервенција Друштва, прети се оставкама и оптужују управни органи због неспособности и неефикасности. Са оваквом праксом безусловно морамо престати. Могућности Друштва за сада и у догледној перспективи неће бити такве да може озбиљније интервенисати — што значи да се треба ослонити на реалне могућности и на основу њих градити читаву политику. Скупштина у овом смислу требало би такође да заузме јасне ставове.

— Нови акциони програм, који ће бити размотрен и усвојен на скупштини, мора полазити од ставова и оцена садржаних у писму Председника СКЈ друга Тита, резолуције треће конференције СКЈ. У овом смислу у току су припреме за ширу анализу и критичко преиспитивање стања у ЈСД Партизан, као и негативних појава, које штете нашем спорту уопште. Овако велико друштво као што је наше, располаже са великим потенцијалним снагама, које могу решити не само интерне проблеме и поједине деформације већ и много више допринети бржем успону Друштва у целини. У овом контексту, одређени напор морамо учинити на развијању друштвеног живота на међусобном приближавању клубова и свих спортских радника. Ми морамо покушати да једну овако породицу учинимо хомогенијом и чвршћом.