Скица за портрет Ненада Бјековића: Када ће Бошков вратити „дуг“? — У својим маштањима нисам био оно што сам данас. — Потписивао сам се на уговор 15 минута. — Хвала Васовићу — Џајић ми не смета. — Дивно је поред Вукотића и Ђорђевића у Партизану, поред Аћимовића у репрезентацији… — Наплаћао сам се казни… — Кривокућа највећи противник. — Заслужим оно што примим. — Јуришаћемо на титулу.

Ко је то Ненад Бјековић?

Пре свега јавна личност, са свим обавезама јавне личности, често ни мало пријатним.

Лево крило, — номинално; искрен нападач — фактички.

Према подацима из личне карте: Рођен у Лазареву, крај Зрењанина, 5. 12. 1947. године.

Оно што мало ко зна: Босанац, једанаесто дете Борисава и Станије, који су трбухом за крухом са Романије сишли у Панонију, населили се у околини Зрењанина.

Станује у двособном стану, на Бановом Брду, у Пожешкој 172, ожењен Радом, има ћерку Јелену, стару девет месеци.

Завршио је занат електромеханичарски — никада није био електромеханичар. Али, ту је, злу не требало.

Има амбиције да дипломира на Тренерској школи, жели да му фудбал остане једина животна професија.

Фрагменти фудбалске биографије?

• Почео је у Задругару, у Лазареву.
• Наставио је у Пролетеру из Зрењанина. Као члан зрењанинског тима одиграо је пет утакмица за националну селекцију.
• „Открио“ га Миљан Миљанић и позвао у јуниорску репрезентацију. Дошао је и — није играо! Пред утакмицу се повредио и „преселио“ у гипс.
• Дошао у Партизан прошавши кроз аферу, био је звезда прелазног рока са 21 годином старости. Сећа се:

Проживео сам тада најтежа два месеца у животу. Око мене су се кретали менаџери Партизана, Војводине и Динама. Партизан је био најбржи. Петнаест минута сам потписивао уговор у Подсавезу на захтев фоторепортера који су неуморно снимали. Зечевић рече да то не памти, од када је још Беара прешао из Хајдука у Звезду. Када је све прошло морао сам да се лечим. Постао сам жучни болесник.

Изменио је у Партизану пет стручњака. Бобек је брзо отишао, затим су долазили редом Вилотић, Симоновски, Зец и сада је ту Васовић.

Нас фудбалере овај последњи „шеф“ највише је задужио. Изузетно га ценимо. Захваљујући њему имамо у овом напорном професионалном ритму бар један слободан дан недељом. Да, данашњи, у суботу. Укинуо је карантине. Не мора да нас контролише. Свесни смо да живимо од добре игре. Подарио нам је Васке дан уз породицу. То му никада нећемо заборавити.

Пустимо га, да каже све што му на срцу лежи. Нека гласно размишља.

… Ја најбоље знам када играм добро. Дошао је мој тренутак. Жао ми је што од моје добре игре, од моје одличне форме, користи има само Партизан. Жао ми је што не могу репрезентацији да дам све оно што желим, што је обавеза свих нас у фудбалу. Не, није мој хендикеп што играм са истим бројем на дресу који носи Џајић. Он је лево крило, а ја нисам. Ја сам леви или десни истурени нападач. Дужан сам неке ствари да објасним. На јужноамеричкој турнеји није ми пружена шанса. Био сам револтиран. Тражио сам да се вратим кући. Осећао сам да је Бошков према мени неправедан. Човек мора да има среће у животу да би успео. Како сада да себи створим шансу? Зар је Светско првенство шанса? Јесте, али сурова. Бајевић је имао прилику у Јужној Америци и искористио је. Противници су били слаби. Неке од њих победио бих са неколико мојих младића из Лазарева.

… Никада у својим дечачким маштањима нисам био оо што сам данас. Моје амбиције завршавале су се на дресу Пролетера. Али, ето, успео сам. И задовољан сам. Радим играјући фудбал за просечно примање од 400.000 динара. Имам аутомобил БМВ 2002, имам двособан стан, срећну породицу, живим у великом граду. Зар ми нешто недостаје? Можда ми је перспектива неизвесна. Можда ћу у иностранство. Да могу овде да зарадим пола од оног што ћу добити напољу, никада не бих одлазио. Овако…

… Сваки почетак је лудо тежак. Још теже када човек више пута почиње. Сећам се, у Пролетеру, када сам дошао из Лазарева, играо сам ретко и мало, а када би ме тренер Омерагић и поред звиждука са трибина увео у игру, говорили су му „да ти Бјековић није син…“ У Партизану сам се релативно брзо снашао. Захвалан сам друговима из тима. Када сам играо слабо помагали су максимално. Форма ми је често осцилирала. Да, био сам нервозан. Касније, када сам основао породицу, све је кренуло на боље.

… Питате ме за моје честе конфликте са судијама? То припада прошлости. Знате када фудбалер слабо игра, онда му је свако крив. То је један угао посматрања. Други: несхватљиво ми је зашто се судије „намераче“ на Партизан. Ево, сада, у Бору. Никада нисам за ових осам година у професионалном фудбалу доживео, видео срамније суђење. Скочим да убацим лопту главом у празну мрежу, а противник, немоћан, гурне из трка рукама у леђа и уместо лопте ја улетим у гол. А Ице Хорват „мртав ладан“.

… Када постигнем гол, када играм добро, никада не заборавим на Вукотића и Ђорђевића, на све оно што они ураде да бих добио лопту правовремено, на правом месту. Феноменални су мајстори на средини терена. И сви остали у данашњој генерацији Партизана су талентовани, добри фудбалери и добри другови. Са свима се одлично слажем. У репрезентацији највише волим да играм поред Кулета Аћимовића. Много зна и много ради. Противник? Највећи је Петар Кривокућа. Велики мајстор. Дуел са њим је надметање у вештини, не борба.

… Много радим. Зато ме боли када чујем, прочитам да ми фудбалери живимо лепше него што заслужујемо. Верујте, зарадим оно што добијем. Тренирам свакодневно по два пута, а у припремном периоду три, четири пута дневно. Нисам четири године био на мору, а за то исто време сам имао само 20 дана одмора.

… Где ће Партизан завршити овогодишње првенство? Ми, у Партизану, овако резонујемо: догод имамо шансу морамо да играмо за прво место. Када је Партизан у питању, само прво место је истински успех. Зато, све до последњег минута шампионатске трке јуришаћемо на титулу. Мора да дође наших пет минута. Да сам само ја искористио све оне сигурне шансе које сам имао ове јесени, били бисмо уз раме Звезди.

… Путовао сам пет пута преко Океана. Видео сам многе земље. Ипак, највише ми се свиђа у Холандији.

… Наплаћао сам се казни због жутих картона. Био сам једанпут искључен у Сарајеву. Дојадило ми је да „појачавам“ судијску организацију сваког месеца са по 80-90 хиљада динара.

Тако о себи говори Ненад Бјековић, без рачунице, у једном даху. Најбољи фудбалер Партизана. Сигурно један од најбољих нападача у земљи. Спортист коме савезни капитен Вујадин Бошков дугује праву шансу.