Коментар последњег овојесењег дуела на стадиону ЈНА: Партизан — Олимпија 2:0

Што се резултата тиче, било је сасвим свеједно ко је недељни противник Партизана. Могао је на терен стадиона ЈНА да истрчи и далеко јачи тим од љубљанске Олимпије и да успех „црно-белих“ не буде угрожен. Ако за пролеће минуле такмичарске године можемо да кажемо да је била „експериментална фаза“ у стварању Партизанове игре, јесен можемо свести у један једини утисак: Бјековић и другови су играли сјајно!

Можда то и није изражено адекватним бодовним салдом, па ипак, требало је анулирати многе стартне недостатке, стати чврсто на ноге, и уздигнута чела чекати пролеће. Необично повољан распоред утакмица на старту пролећног дела првенства још више ће подићи црно-бели барјак.

Осврт на фрагменте недељне победе „црно-белих“ над Олимпијом, мора бити само допуна јесењих аплауза Васовићевим момцима. Цифарски речено — 2:0 није импресивни одраз снага на терену, само 2:0 није све што су Бјековић, Пауновић и другови презентирали недељног поподнева. Много већа победа од 2:0 над симпатичним гостом је игра Партизана полетна и смишљена, убојита и филигрантска. Квалитет таквог Партизана су бројне шансе пред Сараповом мрежом, акције на средини терена у којима су припремани завршни јуриши, речју, игра која је засенила све претходне ове јесени.

Стрелци Партизана су и у недељу, као и у финишу јесењег дела шампионата, „одузели реч“ свом голману Фуртули. Када је већ реч о овом младићу, комплименте за добар јесењи учинак заслужују и он и млади вођа фудбалера Партизана, Велибор Васовић. Јер, када се мрежа Партизановог гола једно време тресла као од шале, млади стратег је повукао потез који је осигурао мрежу „црно-белих“. Фуртули није „ишло“, Васовић се, међутим, у одсудном тренутку није поколебао. Рекао је недвосмислено:

„За Партизан ће бранити Фуртула!“

И Младен Фуртула, који има све предиспозиције да постане поуздани чувар мреже Партизана, стекао је неопходно самопоуздање, стабилан је као човек и, дилеме нема, дугорочно решење је пронађено. У недељном окршају против Љубљанчана младић је у неколико деликатних ситуација пред својом мрежом реаговао снагом свог великог талента. И сви његови другови могу у данима зимског предаха да буду задовољни јесењим финишем.

Радаковић — јер је играо у великој форми, подсетивши повремено навијаче „црно-белих“ на велике дане Фахрудина Јусуфија.

Голац — стамени младић, који се рапидно развија у бека најмодернијег типа.

Антић — коме ће Велибор Васовић вероватно још филтрирати могућности до проналажења „правог“ места.

Пауновић — играо репрезентативно и анулирао све сумње у испољену лабилност на почетку шампионата.

Козић — кога Васовић убраја у три најбоља фудбалера ове јесени. Како и не би када је стасити младић право откровење шампионата.

Живаљевић — иако је честе одсуствовао због повреда, може да буде задовољан, јер се својим квалитетима наметнуо Васовићу као стандардни првотимац.

Цветковић — и поред искуства са Чаира, требало је да прође време да се потпуно прилагоди начину игре Партизана. Учинио је то „пре времена“.

Катић — суво злато Партизановог тима.

Ђорђић — екстравагантан фудбалер, са флуидом великог мајстора, један од оних који плене срца свих поклоника фудбала без обзира за понеки звиждук из гледалишта, које га управо обожава.

Бјековић — без сумње, број 1 у чети Партизана. Ове јесени играо у животној форми. Селектор Вујадин Бошков не би смео да се двоуми постављањем Ненада Бјековића у најјачу југословенску селекцију.

Наравно, ту су и првотимци Момчило Вукотић, Владимир Пејовић, затим Никола Будишић, младићи Тодоровић, Цветановић и у новој години „нови“ Бора Ђорђевић, војник који се, већ, колико му време дозвољава припрема за нову сезону уз бодрећи излив сопствених осећања:

„Доживотно остајем у Партизану!“