КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Овај „Весник“, драги пријатељи Партизана стиже вам у руке да вам својим јубиларним бројем донесе најлепше желе за спортисти и не само спортску 1973. годину.

Прошла година можда, по спортским успесима, за Партизан и није била највећа од досадањих, али ће по много чему остати забележена као година значајних успеха.

Наш кошаркашки клуб, то се не може порећи, а челу је успешних и наша инвестиција нада и амбиција у њега изгледа врло реална. Кошаркаше у стопу следе силни момци ватерполисти којима је замало измакао још један Европски куп. На некој раздаљини иза њих стижу атлетичари — јер је клуб у пуном препороду, и боксери који су са своје стране у великом залету.

Али уводници — честитке као што је овај нису за то да детаљно анализирају све успехе свих клубова. У овом сасвим кратком осврту на нашу спортску 1972. споменули бисмо само још тенисере, планинаре, куглаше који су на изванредно успешан начин афирмисали идеју о коегзистенцији спорта и рекреације у истом клубу. Они у том правцу, корачају новим путевима модерно схваћеног задатка спорта међу оним годиштима која нису више створена за обарање рекорда. Ти су клубови истовремено пионири једне нове климе у нашем Друштву: климе другарског пријатељског, спортског састајања младих и старијих, девојака и младића, спортиста и рекреативаца.

Нисмо споменули фудбал. Фудбал је наравно био и остао први међу једнаким у Партизановој спортској породици. Уверени смо да не прогнозирамо навијачки ако тврдимо да ће се глас наших фудбалера на пролеће чути врло амбициозно у наставку фудбалског првенства. Са извесним осцилацијама, али сигурно наши фудбалери иду узлазном линијом ка аутентичној елити југословенског фудбала чији су врх представљали од самог почетка наше послератне спортске историје.

И ту наилази тренутак да понешто кажемо о неспоразумима између фудбалског клуба и „Весника“, који је, да вас умиримо, решен не компромисом, него искреном стваралачком платформом у најбољем другарском духу.

„Весник“ је сматрао и даље верује да је његова клупска и новинарске мисија у томе да похвали када треба хвалити, а да поштено и отворено каже своју критичку реч када мисли да за то има разлога. „Весник“ је у традицији такве своје улоге у нашем друштву у два-три маха био врло критичан према неким стручним аспектима у фудбалском клубу. Био је добронамеран, отворен али у једном тренутку можда не и довољно одмерен.

У извесном новинарском темпераменту лежи надамо се да нисмо нескромни, и драж „Весника“. Морамо да вам саопштимо са поносом, насталом чињеницу да са око 30.000 примерака по броју представљамо најчитанији клупски лист у земљи. Најчитанији мада по богатству графичке опреме — по нашем оделу, сигурно не спадамо у добро обучене, па понекад признајемо делујемо чак помало и сиво.

У том погледу а нарочито у редовнијем излажењу, драги пријатељи, можемо да учинимо и нека обећања. Сада када смо изабрали и издавачки савет, у који смо окупили неколико еминентних спортских радника и пера, уверени смо да ћемо вам успети да пружимо још потпунију и пластичнију слику наших настојања, а пре свега оних сјајних момака и девојака који су понос нашег „Подмлатка“ и слава нашег спорта.

Срећна вам, драги пријатељи, у име свих њих 1973.