Отворен разговор са С. Белићем и К. Лековићем: Поучен варљивошћу славе после Минхена Белић се изменио; његова дилема: стан или одлазак у професионалце?

После изванредног успеха на традиционалном такмичењу — „Оскар“, који је по други пут припао Светомиру Белићу и то једногласном одлуком жирија (што до сада није био случај) и успешног меча, када је бранио боје Југославије против репрезентације Пољске, разговарамо са водећим југословенским боксером и његовим тренером Костом Лековићем.

П. ВЕСНИК: После „неуспеха“ на Олимпијади јавност вас је отписала као нашег најбољег боксера полусредње категорије. Неосвајање медаље тешко су примили сви симпатизери, па и наши стручњаци. Како сте се осећали у тим тренуцима?

БЕЛИЋ: Могу вам рећи да после Олимпијаде нисам смео месец дана да изађем на улицу. Доживљавао сам разне неугодности на сваком кораку: грдње, псовке, па чак и пљување. Болела ме је неправда, али ту се ништа није могло учинити. Нисам био први који је тако дочекан не само од публике, већ и од штампе, па и од боксерских форума.

— Најсвежији пример Мате Парлова говори о томе како се јавност немилосрдно опходи према нама боксерима. Одлично познајем овог младића и врло добро знам колике су биле његове жртве пре Олимпијаде и не само тада. Шта је све морао да жртвује да би нас обрадовао златном медаљом. На „Оскару“ имао је само један лош дан. Био је извиждан и погрдама испраћен са ринга, а новинари су се „дрвљем и камењем“ бацали на њега. Међутим, нико од њих није ни споменуо да је Парлов имао паузу како би мало предахнуо после огромних напора које је имао на Олимпијади. Као да су сви заборавили на кризу која је нормална после врхунске форме.

П. ВЕСНИК: Реците нам нешто више о томе, зашто нисте успели на олимпијским играма?

БЕЛИЋ: Пре свега циљ ми је био да учествујем на овом великом такмичењу. Испунио сам норму и тако успео да одем у Минхен. Желео сам да освојим медаљу. Нисам успео, али интимно мислим да једину кривицу не сносим само ја. Даље, сагорео сам у жељи да освојим једну од медаља, да оправдам указано ми поверење. Али, нисам успео у томе. Са мном се догодило исто што и са Вером Николић. Сувише је очију било упрто у нас, само са једном жељом: да успемо. Већ на првом мечу осећао сам се као пробушена лопта, Знао сам да нећу успети.

П. ВЕСНИК: Говорило се у јавности да сте били претренирани. Колико истине има у томе?

БЕЛИЋ: Мислим да Бруно Храстински није оценио моју спремност кад сам дошао на припреме репрезентације. Чињеница је да сам био претрениран и да је било неких неспоразума на припремама, а проблем је био у томе што тренер не познаје моју личност.

П. ВЕСНИК: На „Оскару“ и у сусрету са Пољацима доказали сте да се опет налазите у изванредној форми. Шта очекујете од европског шампионата који се јуна месеца одржава у Београду?

БЕЛИЋ: Реално, требало би да се борим за једну од медаља. Сматрам да у припремама за предстојећи шампионат мора да учествује и мој тренер; који има најбољи увид у моју припремљеност. Познаје ме као човека и моћи ће да правилно реагује у датом тренутку. Чврсто верујем да би ми пошло за руком да освојим и златну медаљу, ако будем имао пуну подршку наше публике, која је одличан познавалац бокса.

Тренер Светомира Белића, Коста Лековић, није ништа мање огорчен на људе из боксерског форума и спортске штампе. Ево шта нам је он рекао:

ЛЕКОВИЋ: Статут Боксерског савеза Југославије превазиђен је пре много година. Ни корак није учињен напред да се нешто промени и да се уради како би се бокс уклопио у савремене токове. То значи да се такмичење мора планирати годину дана унапред, а не исте године када се одвија. Мислим да систем такмичења није у складу са друштвеним кретањима.

— Оно што ме вређа и као тренера и као човека је чињеница да смо спремни да о једном човеку певамо славопојке, да га дижемо у висине, а онда га једноставно избришемо као да никада није ни постојао. Нико се и не труди да сагледа узроке због којих је наступио пад спортисте.

— Белићев одлазак на Олимпијаду био је планиран и на основу њега он је и трениран. Међутим, у оквиру припрема репрезентације он је морао да ради на елементима које је већ поседовао, што је апсолутно недозвољено за боксера који се већ налази скоро у топ-форми. Можда се таква грешка не би ни догодила да ме је неко консултовао.

П. ВЕСНИК: Шта мислите како ће се Белић пласирати на овом шампионату и да ли се припреме одвијају по предвиђеном плану?

ЛЕКОВИЋ: Партизан је увек водио рачуна да своје боксере шаље спремне на припреме репрезентације. То је доказано и сада у сусрету са Пољацима. Очигледно је било да је Белић био најбоље припремљен такмичар. Због строге индивидуалности које носи бокс, неопходно је да боксера прати човек који га тренира годинама и који присно сарађује са њим. Не желим да се машим и правим план припрема репрезентације, али сматрам да је неопходно да и ја учествујем у припремама својих боксера. Несхватљиво је да ме нико није консултовао шта је рађено са Белићем и докле су стигле његове припреме.

— То што поједини стручњаци и новинари мини-циклусе у паду форме вештачки надувавају не значи ништа. Чак је и неопходно да долази до таквих падова у форми такмичара, јер је чињеница да ни један спортиста не може тако дуго да држи један висок ниво своје припремљености. Тиме штети свом здрављу и његов век спортисте је далеко краћи него када се о томе води рачуна.

— Уколико желимо да успемо на овом шампионату, мораћемо да изменимо неке ставове. На свим већим такмичењима велесиле у боксу као што су СССР, Пољаци, па чак и Куба воде клупске тренере да се нађу поред својих такмичара. Пошто смо ми домаћини мислим да је то сасвим нормално и пожељно да се нас неколицина тренера, који дајемо боксере за национални тим нађемо на окупу. Тако би се избегло да се начине неке грешке, које су учињене пред Минхен: да Белић спарингује Парлову, а да не говоримо о томе какве ефекте има такво спаринговање по 10. до 12. рунди.

П. ВЕСНИК: Прича се да Белић жели да напусти бокс и оде у иностранство. Колико тачности има у томе?

ЛЕКОВИЋ: Истина је да Белић има многобројне проблеме. Нерешено стамбено питање и многе друге. Нико није нашао за потребно да му пружи пар речи утехе, да саосећа са њим. Познавајући га, њему би и то било довољно. Мислим да сам му до сада доста помогао да се психички среди и опет постане оно што је био пре Олимпијаде. Његова личност је врло компликована, експлозиван је и реагује нагло, па је често изложен осудама са стране.

— Да би Белић успео на овом шампионату морамо сви да му помогнемо. Он мора да отклони још неке недостатке, као што су леви аперкат и кроше, десни директ код кога му рука остаје и не штити довољно главу тако да тада прима и највише удараца. Једно време је био врло неозбиљан, јер је углавном добијао све мечеве врло лако. Сада се уозбиљио и у сваки меч улази врло оштро, борбено и снажно.

— На крају могу да кажем да се поносим својим боксером што је још једном доказао да је изнад свих и да мирно можемо очекивати његов наступ на Европском шампионату.