Рођен: 1934.
Дисциплина: Ватерполо
Играо: до 1966. године
У клубу: „Партизан“
На месту: вратара
Репрезентативац: 98
Занимање: доцент Технолошког факултета.
Оно што у фудбалском свету представља име Стјепана Бобека, у атлетици Фрање Михалића или у боксу Мате Парлова, то у југословенском ватерполу значи име Милана Мушкатировића, дугогодишњег голмана екипе Партизана и националног тима и несумњиво најбољег ватерполо-голмана света у периоду између две олимпијаде — у Риму (1960) и Токију (1964)!
Популарни „Гале“, како су Мушкатировића звали савременици, остао је вечна легенда на свим пливалиштима и базенима у којима је наступао. Заједно са Зораном Јанковићем и Мирком Сандићем улази у ред три најистакнутија представника које је ПК „Партизан“ подарио југословенском и светском ватерполу!
У оним пионирским годинама када је ватерполо-екипа нашег „црно-белог“ клуба крчила стазе ка првом шампионском трону, „Гале“ је био један од њених стубова-носача: несавладив голман, диригент игре одбране и читавог тима. Био је и један од најзапаженијих у првом Купу европских шампиона, у коме је Партизан донео нашој земљи први трофеј најбоље европске екипе!
И на олимпијским играма у Риму (1960) запажен је од стручњака као врстан вратар, а и на свим доцнијим великим такмичењима — на трофејима Јадрана, Ташмајдана и Италије — оцењиван је редовно као најбољи голман турнира. Мушкатировићу припадају највеће заслуге и за освајање сребрне медаље на олимпијским играма у Токију (1964) као и за двоструки тријумф наших студената на Универзијадама.
„Галетови“ основни квалитети, којима се није могао похвалити ниједан вратар у нашем ватерполу, били су: изванредна физичка конституција и кондиција, оријашки раст, велика снага тела, духа и воље и невероватно истанчан рефлекс. Захваљујући томе на голу је деловао као масовни брег, иза чијих леђа није остајао „дихтунг“. Зар је онда чудно што му је било тешко дати гол чак и са најмање дистанце и што су од њега зазирали најбољи светски стрелци тога времена: совјетски асови Мшвемирадзе и Чикванаја, односно Мађари Деметер и Ђармати. Нарочито је био чувен по свом високом одразу, којим је успевао да се вине скоро до колена изнад разине воде (!), остављајући у недоумици противника и публику којима се чинило као да у магновењу лебди у ваздуху!
Навикнут на рад и успех и у приватном животу, „Гале“ је дочекао завршетак своје блиставе спортске каријере као готов човек: марта 1965. докторирао је на Технолошком факултету Београду, одбранивши веома запажену дисертацију из области пиридинкарбонских киселина. Данас је на истом факултету доцент, али му то не смета да велики део времена посвећује и даље спорту: председник је Ватерполо савеза Југославије, члан Олимпијског комитета, председник Удружења олимпијаца и репрезентативаца Југославије и још увек активан у нашем ватерполо клубу у коме је својевремено стекао светску славу!