Извршни одбор Боксерског савеза Југославије административним путем створио највећу лигу

Састанци Извршног одбора Боксерског савеза Југославије одржани у Титограду и Зрењанину вероватно ће остати забележени као Ватерло југословенског песничења. Јер, најодговорнији боксерски форум одлучио је да оформи највећу боксерску лигу у свету од ништа мање него 20 чланова, подељених у две групе по 10. Малтене, сви постојећи боксерски колективи у нас обрели су се у Првој лиги.

„Разочаран сам пристрасношћу људи који тренутно руководе овим спортом“, каже председник боксерског клуба Партизан Милорад Милошевић. „Свима је познато колико је наш клуб задужио југословенски бокс. Били смо седам пута екипни шампиони државе, проносили славу нашег ринга широм света. Ипак, када смо 1968. године испали из Прве лиге нико није ни прстом мрднуо да нас спасе.“

„Наш клуб није научио на јадиковке“, наставља Милошевић. „Поштеном спортском борбом поново смо се вратили међу најбоље. И већ те 1971. године Управни одбор БСЈ поклонио је прволигашки статус клубовима које смо ми елиминисали у борбама за улазак у Прву лигу. Тек на интервенцију Спортског друштва прихватили смо да се такмичимо у том мегаломанском такмичењу. Многи су нас задиркивали да желимо унапред да одустанемо због страха од испадања. Пласманом на шесто место међу 14 учесника доказали смо да нису у праву.“

„Наши такмичари жестоко су се борили за сваки бод. Испада да су обманути. Могли смо да останемо у Првој лиги и са много мање труда, са нашом другом екипом. Бар бисмо уштедели нешто средстава“, вели даље Милошевић.

„Оваква Прва лига изгубила је сваку драж. Једно је сигурно: такмичићемо се у њој само ако наши такмичари и Спортско друштво поново изричито буду захтевали од нас да наступимо. Иначе, толико сам разочаран да помишљам и да дигнем руке од бокса“, каже Милошевић.

За Партизан би била непроцењива штета да некадашњи шампион и садашњи председник оде. Поготову у овом тренутку. Верујемо да ће ипак превагнути његова заљубљеност у црно-белу боју, да ћемо га убедити да морамо остати сви на окупу док не окончамо посао који смо пре четири године са толико пуно ентузијазма почели. Тек када наши такмичари на борилишту поврате титулу националног шампиона имаћемо право да затражимо заслужен одмор од лакрдија и заврзлама у југословенском боксу.

Није, међутим, ни мало чудно што је главни кормилар, који боксерску „црно-белу“ галију годинама већ успешно води, дубоко ојађен. Јер, против одлуке Извршног одбора БСЈ о повећању Прве лиге постоји низ аргумената:

• Завршница прошлог шампионата обиловала је у најмању руку сумњивим резултатима. Сада кад треба да испадну по три екипе из сваке групе вероватно ће бити још више гужве око купопродаје бодова, јер показало се да су дисциплински органи немоћни.
• Због увођења све слабијих клубова у Прву лигу и бокс је све слабији. Врло честе су предаје борби још пре изласка на ринг. Многи мечеви се завршавају нокаутима, дисквалификацијама, повредама. То је директан повод и за драстично смањење посете.
• Од такмичара се захтева да се баве боксом као аматери, а намећу им се чисто професионалне обавезе. Припрема се пропис по коме ће боксом моћи да се баве само они који уче или раде. Међутим, то ће бити немогуће у оваквом систему такмичења, пошто су такмичари принуђени на много чешће изостанка него што је оправдано.

„Све иде преко наших леђа, а ми се уопште не питамо“, каже капитен Партизана Белић. „Мене је, рецимо, клуб уписивао у неколико школа. Све сам морао да напустим, јер годишње проводим на припремама и такмичењима пет месеци. Срећа је што сам док су ми обавезе биле далеко мање стекао диплому професионалног возача. Али, шта ће 6ити са онима који немају обезбеђено парче хлеба?“

Није ни чудно што Извршни одбор БСЈ доноси накарадне одлуке, које најмање погодују најзаинтересованијима — самим боксерима. У овај форум није изабран ниједан бивши или садашњи боксер, па чак ни тренер. Како онда могу да знају људи који руководе југословенским боксом какве су стварне потребе овог напорног спорта, када би већини било неописиво тешко да заузму и најобичнији гард…

Постоји, ипак, зрачак наде да Прва лига у две група са по 10 чланова, чији је почетак заказан тек за 17. јун, престане да постоји пре него што је први гонг озваничи. Рекло би се да једино интервенција Савеза организација за физичку културу Југославије може да спасе шта се још спасти може. Овај форум требао би што пре да ступи на сцену, јер је Извршни одбор БСЈ, измећу осталог, и грубо прекршио прописе.

„Измене јединственог система сталног Такмичења могу се вршити најмање на годину дана пре започетог такмичења“, каже се у члану 5 Правилника о боксерским такмичењима. А, тај параграф је једноставно занемарен као да и не постоји.

Да би се сличне малверзације избегле макар у будућности једини спас је измена Статута БСЈ. Сигурни смо да би било далеко мање проблема када би клубови самим одлучивали о својим најважнијим бригама — систему и календару такмичења, А, моментално у нашем боксерском спорту њих нико и не покушава да пита шта о свему томе мисле.