Поштована Редакцијо

Редован сам читалац „Партизановог весника“ већ неколико година, али Вам се сада по први пут јављам, са јединственом молбом да ово моје писмо објавите у следећем броју.

Повод за ову моју одлуку да вам се јавим јесте, пре свега, да преко овог писма, а у име милионске армија Партизанових присталица, изразим „нашу“ спремност за пружање помоћи „Васкету“ у његовим настојањима да створи тим попут онога у каквом је он играо.

Наиме, у прошлом броју „Партизановог весника“ у рубрици „Писма читалаца“ прочитао сам писмо које Вам је послао друг Пецо Стојановски из Битоља у коме је пренео Васовићев интервју, који је Васке дао листу „Спорт“. Мени се његова жеља и апел осталим „Партизановцима“ да помогну нашем клубу, веома допала, па Вам зато пишем ово писмо, са жељом да истакнем да његова жеља није усамљена. Наиме, чињеница да Партизан има само један травнат терен и да полако губи и просторије на стадиону ЈНА никако не радује и свакако не обећава добру перспективу тиму који има толики број верних навијача, тиму који је у ближој прошлости био „страх и трепет“ на свим европским па и светским фудбалским борилиштима. Зато, другови навијачи, покажимо још једном целом фудбалском свету, како се воли, какве навијаче имамо у својим редовима. Такве навијаче „Партизан“ има и зато Васке с правом очекује помоћ од нас, да заједничким напорима наш клуб оствари нашу давнашњу жељу, да већ једном имамо свој фудбалски стадион. Због тога, молим Вашу редакцију, да у неком од следећих бројева, изнесе став нашег клуба који је, по мом мишљењу, позван да покрене иницијативу, а на нас навијаче остаје обавеза да је помогнемо.

Искрени поздрав

— Сава Николајевић, студент, Л. Рибара бр. 3, Скопље