И у подмлађеној репрезентацији Партизан има пет својих чланова: Марковића, Манојловића, Стаменића, Беламарића и Рудића. — Партизан код куће без услова за припреме. — „Црно-бели“ фаворит број 1 за освајање Купа Југославије

Већ је познато да су прослављени асови ватерполо спорта Јанковић, Сандић и Перишић одлучили да своја места у репрезентацији уступе млађим снагама. Зоран Јанковић више неће играти ни за Партизан, осим, разуме се, опроштајне утакмице.

Па, ипак, Партизанови хоризонти су ведри. Паметном политиком припремљене су младе снаге и „црно-бели“ ће опет бити врхунска снага југословенског ватерпола.

„Пред нама је финале Купа Југославије (5. и 6. мај) као непосредни циљ“, каже тренер Партизана Влахо Орлић. „Пред нама су велике тешкоће. Немамо услова за рад. Тврдим да никад није било горе и теже. Партизан вежба само једном дневно у 25-метарском базену на Врачару и три пут недељно смо гости Црвене звезде на Ташмајдану када играмо тренинг утакмице. О припремама у смислу савремене методике тренинга не може бити ни говора. Наша вредност остаје на истом нивоу а други иду крупним корацима напред. Већ сада ватерполисти Западне Немачке пливају сто метара краул за 56—57 секунди. А ми?“

Интересантно је да управо у години када се у Београду одржава светско првенству у ватерполу (1. септембра) надлежни не показују никакво разумевање за потребе и услове клуба који чини (и увек је чинио) костур државне репрезентације.

Због свега тога Партизан мора напустити Београд и припремати се на мору, јер је то боље и материјално рентабилније.

Влахо Орлић је посебно забринут што Партизан није у могућности да већу бригу посвети најмлађем узрасту.

„Имамо само 30 малишана“, јада се познати стручњак. „То је недовољне за клуб такве традиције као што је Партизан. Изгледа да форуми нашег главног града и републике не мисле на будућност овог спорта, у години када се врше највеће инвестиције (материјалне) ми имамо најгоре услове за рад и припреме. Перишић ради са нашим пионирима и омладинцима у овим и више него скромним условима. Сандић ће им ускоро бити демонстратор, очекујемо да се после дипломског рада и Зоран Јанковић укључи у наш стручни штаб. Али, шта све то вреди када се ми сукобљавамо са оним што је у спорту основно: немамо базен!“

Ми, Југословени, смо агресивно ташти када је у питању спорт. Хтели бисмо само победе и трофеје а мало ко мисли о томе какве услове дајемо онима од којих тражимо високе резултате у међународној конкуренцији. На жалост, о томе мало воде рачуна и људи из форума. Код нас је још увек пракса да се ради кампањски, односно нешто се чини када је у питању Олимпијада или европско или светско првенство а између тога?…