Коментар утакмице Раднички — Партизан (1:1): Да је било више мушкости Београђани би донели из Ниша оба бода. — Васовић без пардона за кукавице
Висока популарност Партизана на недавном гостовању у Скопљу (оборен рекорд) потврђена је приликом гостовања Васовићевог тима у Нишу. Био је то фудбалски празник за тај град и ширу околину.
Гледаоци су дошли да виде ново издање „црно-белих“ и да поздраве два славна аса из најлепших Партизанових дана — Васовића и Владицу Ковачевића. На жалост, „црно-бели“ нису дали пуну меру својих могућности. Безобзирна оштрина домаћих играча срозала је ниво утакмице и зато је било мање фудбала а више прекида, дуела и грубости. И све док наше судије буду дозвољавали такву бруталност гледаоци ће све мање пожелети да одлазе на стадионе, јер њих превасходно привлачи игра, надметање у вештини и знању а не гладијаторске демонстрације Димоског и њему сличних играча.
Партизан није дошао у Ниш са жељом да игра, надигра и, ако може, победи. Међутим, за то нису постојали услови. Пре свега дувао је јак ветар и онемогућио је нормалну игру, а уз то је Раднички настојао да суровошћу успостави равнотежу са бољим противником.
И поред тога што нису освојена оба бода Васовић и Ковачевић нису разочарани. Њих је посебно ободрила добра игра голмана Милића (који се изванредно развија), врло успешни повратак Николе Будишића и сјајна игра репрезентативаца Боре Ђорђевића и Ненада Бјековића.
Али, они имају и одређене замерке за однос неких играча према условима игре. Тачно је да је противник играо грубо али то не значи да Катић, Вукотић и још неки појединци смеју да се понашају тако кукавички. Васовић још као играч није познавао страх од противника и данас има аверзију према свим оним фудбалерима који су без мушкости на терену. Такво понашање неће проћи без последица за те и такве „примадонице“.
Пријатно је констатовати да Партизан овог пролећа игра знатно боље и сигурније у гостима него што је то било јесенас. То је нов квалитет у игри данашњих представника „црно-белих“.
Партизан и поред ремија са самопоуздањем ишчекује сусрет са Војводином, јер су неки елементи игре — и поред свих слабости — управо оно што обећава још већи успон ове генерације.
И поред тога што већ настаје благо помирење са чињеницом да је прво место изгубљено, мобилност је пуна и ни у једном елементу се не одустаје од рада, амбиција, дисциплине и оног увек присутног: да се игра унапреди.