Нешто чудно — догађа се у народу фудбалском.

У новинама често можемо прочитати да је нека утакмица, одиграна такорећи пред празним стадионом.

Понекад се гледаоци на прсте ногу избројати, а тад више коштају редари и благајници, него што се укупно инкасира.

Значи ли то да интересовање за фудбал из дана у дан, из недеље у недељу, постаје све мање?

Значи ли то да ће тимови играти само за себе и због себе?

Партизан већ годинама није био првак.

(Уопште не желим да кажем да ли је могао или није могао да буде шампион протеклих неколико првенстава, посебно зато што ни једна екипа није баш толико сјајна, ничија игра није бриљантна да сви не би могли да се нађу и на првом и на последњем месту).

Партизан се сада налази међу првим клубовима на табели.

Партизанове игре нису ништа друго, него нешто више изнад просека.

Па, ипак, досад нисте могли да прочитате ни у једним јединим новинама да је нека Партизанова утакмица играна пред празним стадионом.

Једноставно: такву вест нисте могли да прочитате, пошто се тако нешто није ни догодило.

Напротив: према званичним статистикама, Партизанове утакмице су веома посећене, у просеку чак најпосећеније!

Испред су само значајни међународни сусрети.

Према томе, Партизанова публика остала је верна свом клубу.

То је она права публика.

Она која навијачи кад се добија и кад се губи.

Такву публику треба ценити.

И таквој публици морају се све чешће сервирати пријатна изненађења.

Уосталом, сваки клуб има публику какву заслужује.