Разговор са тренером подмлатка, Мирком Дамјановићем, на тему: Омладинци јуче, данас, сутра
Омладински фудбалски спорт већ годинама је кризи, чије смо рефлексије болно осетили тек у за нас минулим надметањем са селекцијама Грчке и Румуније. Обесхрабрујући резултати са суседима, чине, пре четири дана у Вршцу, када су момци у плавим дресовима — ко зна да ли и њихови селектори — погнутих глава напустили борилиште декласирани од румунског подмлатка. Да ли је професионализација клубова суновратила једну некад дивну игру седамнаестогодишњих талената, јесмо ли журно, тражећи прогрес „готовим звездама“, запоставили базични арсенал земље, која, ако се досад није овенчала титулама у фудбала на европској и светској сцени, бар искром некаквог имагинарног постулата шепурила се као „ризница талената“?
А талената је било, генерацијски рађаних тако да ни на теренима далеко већих фудбалских сила од Грчке и Румуније нисмо црвенили. Данас то морамо да чинимо ма колико лидери омладинског фудбала били имуни на упитнике. Зар добронамерник из гледалишта, не сме да пита: ко и како селектира дечаке за национални дрес, није ли тај репрезентативни тим скоро у служби неколико клубова, је ли то екипа која је резултатски престиж националног спорта подредила, нажалост, допуштеној пароли вођа омладинског фудбала „да је превасходни циљ омладинске репрезентације — сваке њене генерације — да најјачој селекцији исфабрикује бар по једног фудбалера“! Апсурд те врсте, дакле, не новог датума, присутан је и оправдано изазива огорчење због резултата „плавих“ момака на квалификационој сцени Купа УЕФА, због учинка за стид.
Из Партизановог табора, последњих година на прсте се могу навести имена фудбалера којима је селектор Младинић поклонио поверење. Разговарали смо о раду и снази омладинског погона „црно-белих“ са тренером ове категорије фудбалера. Мирком Дамјановићем, који ће идуће године прославити деценију рада у Хумској 1.
Стагнација
Где је Партизан стао у развоју омладинског фудбала? — било је наше прво питање.
ДАМЈАНОВИЋ: Београдски омладински фудбал, уоквирен искључиво у домене главног града, морао је да дође у фазу забрињавајуће стагнације. БФС се држи устаљене праксе: београдски клубови, од нижеразредних до прволигашких, препуштени су искључиво локалном ривалству. Наравно, оно је неопходно, али ту могућности Партизана, ОФК Београда и Црвене звезде не могу да дођу до пуног изражаја. Не могу ови клубови чудотворном моћи да стварају таленте, али могућности за рад у њима су знатно веће од услова које имају мали клубови. Велики клуб може да држи већи број фудбалера, сам феномен Црвена звезда или Партизан, свакодневно доводи дечаке на стадионе, могућности за селекцију су велике. Нан подмладак, на пример, који се ствара две или три године, кад стаса за такмичење брзо се заштити локалном конкуренцијом, па већ у тим годинама мотивисан је само кад игра против Звезде или ОФК Београда. Остали мечеви нису права прилика тренерима да прате успон својих момака.
П. ВЕСНИК: Значи?
ДАМЈАНОВИЋ: Није далеко време када су клубови са широког подручја били подељени у две групе, јужна и северну. Партизан је перманентно, и у оштрој конкуренцији, одмеравао снаге са клубовима из Ниша, Краљева, Бора, Ужица, Крушевца… Момчилу Вукотићу и Пејовићу препреке нису биле лаке, али су се калили у обавезама, у јачој конкуренцији, нама је било много лакше да контролишемо њихове могућности. Данашњи Звездини првотимци, голман Петровић, Богићевић, Николић и остали играли су на теренима Новог Сада, Суботице, Зрењанина… Серија игара са равноправнима, захтева перманентну мобилност.
П. ВЕСНИК: Да ли би се ти оквири односили и на пионире?
ДАМЈАНОВИЋ: Не. За најмлађи узраст локална конкуренција је довољна, али јуниоре морамо објединити у једну званичну лигу.
Средства
П. ВЕСНИК: Колико у једном великом клубу, Партизану, кошта такмичарска година омладинаца?
ДАМЈАНОВИЋ: Глобално, између пет и седам милиона.
П. ВЕСНИК: Како Партизанов подмладак изгледа на међународној сцени?
ДАМЈАНОВИЋ: Играли смо против готово свих познатих европских клубова и то са великим успехом. У Лудвигсхафену смо две године учествовали на традиционалном турниру и оба пута били победници, у Падови смо за исти временски период поновили успех. На турниру у Вијаређу заиста смо радо виђен гост. Пре две године освојили смо треће место, нажалост, последња два гостовања нису се славно завршила, испали смо пре финалног дела. На турниру „Кварнерска ривијера“, пре две године, били смо вице шампиони, прошле године смо поражени у полуфиналу.
П. ВЕСНИК: Да ли се и кроз подмладак осећа супериорност — Ајакса, Бајерна, Интера?
ДАМЈАНОВИЋ: Без обзира што можемо равноправно да се носимо са њиховим омладинским тимовима, разлика у приступу игри, односима, схватањима — постоји. Њихови фудбалери понашају се као прави мали професионалци. Очевидно је да су у физичком погледу знатно спремнији. Међутим, у њиховим земљама омладински турнири одржавају се ланчано, младићи играју велики број мечева у званичној конкуренцији и кад изведу момке на међународну сцену, тренери немају разлога да импровизују. На један такав турнир, Бајерн на пример може да доведе и неколико фудбалера из других клубова. Чак се сви боре да га појачају! Ми, ето, имамо само „Кварнерску ривијеру“ — то је мало.
П. ВЕСНИК: Да ли деца и данас, као некад, воле фудбал?
ДАМЈАНОВИЋ: Мислим да изузетних талената нема у броју у којем их је некад било. Затим, акценат у малим клубовима баца се на такмичење, нема систематског рада са омладинцима, јер њихов век траје две-три године, и ако се тад рад претпостави такмичењу и тражењу резултата, напредовање је спутано.
Терени
П. ВЕСНИК: Ипак, нису сви асови прошли кроз омладинске школе?
ДАМЈАНОВИЋ: Јасно, Антић, Бјековић, Павловић, Кривокућа, сад Козић, нису имали „књишки“ развој, па су дошли до врхунског домена. Свакако синхронизовани у својим тимовима са плејадом талената које су су ишколовали Црвена звезда и Партизан, дошли су до пуног изражаја.
П. ВЕСНИК: Хоће ли се „родити“ још једна генерација равна злату, тим Шошкића, Васовића, Јусуфија, браће Чебинац, Ковачевића, Миладиновића…?
ДАМЈАНОВИЋ: Ту генерацију практично је створио Партизан, али и асови таквог калибра нису баш „рођени“ у Партизану. Као пионири, многи од њих поникли су у нижеразредним београдским клубовима. Рачунам да ћемо кроз две године имати јак подмладак, екипу из које ће се регрутовати првотимци. Имена ових младића још нису за памћење, али да их споменем: Тодоровић, Николић, Марковић, Букарица, Перовић, Вучинић, Радовић и Врањеш много обећавају.
П. ВЕСНИК: Терени?
ДАМЈАНОВИЋ: По бити сам оптимист када је фудбал у питању, али једна констатација ће можда, колико сутра, неког забринути: Партизан има слабије услове за рад млађих категорија фудбалера, него што их је имао пре десет-петнаест година!