На маргинама 52. дербија Партизан — Црвена звезда: Паралисани Аћимовић, Караси и Лазаревић. — Професорска игра Радаковића. — Може ли Вукотић да се ослободи „фластера“

Дерби Партизан — Звезда донео је динамичан, 6рз, борбен и квалитетан фудбал. Ако су се у последње време дуели београдских ривала одликовали оним правим енглеским фудбалом то је одиста било у овом мечу. У првом реду дошли су до изражаја брзина и борбеност фудбалера, залагање, ударци на голове, па и мајсторије.

Партизан је према објективним оценама — иако Звезда по укупном скору шампионата знатно предњачи — био бољи, надиграо ривала и заслужио победу. Овог пута Партизан је био квалитетнији тим у борбености и укупној ангажованости. Готово да није било играча „црно-белих“ који није дао све своје снаге у дербију. И у одбрани и у нападу. А то су они квалитети којима је Звезда више пута излазила као победник у дуелима са Партизаном и само за длаку, најчешће голом предности. У овом мечу Партизан је и у томе надвисио ривала.

Без сумње дерби је био најлепши фудбалски доживљај за спортски Београд овог пролећа. И гости и домаћи играли су пуном снагом и свим срцем, а то је за Партизана изузетно значајно, јер му је тај квалитет у мечевима са „вечитим ривалом“ често изостајао.

Борбеност Партизанових играча одиста је импоновала. Катић, Радаковић, Будишић, Козић, Антић, Бјековић и други борили су се лавовски. Катић је потпуно паралисао Карасија, Будишић — Лазаревића, Лазаревић, тај вешти и лукави стрелац — ветеран међу младићима — који готово на свакој утакмици постиже гол-два. Овога пута био је готово избачен из игре. Ни један ударац није упутио на гол. Истини за вољу, Будишић му је само једанпут дао прилику да помогне Јанковићу, који је постигао једини згодитак за свој тим. Такође је био паралисан и опасни Аћимовић. На тај начин, Партизан је избацио из игре најопасније нападаче противника, колико вештом тактиком толико и одличном игром играча одбране. Такво ангажовање учинило је да је Звезда током целог меча имала само једну праву шансу (буквално само једну), коју је — на своју срећу — успела да реализује.

Партизанови нападачи били су вештији. У ствари, агресивнији нису били само навални играчи него и неколицина из одбране. Поред Бјековића и Вукотића и Козића, Катић, Живаљевић и Антић посебно су се истакли ударцима на гол. То су била велика узбуђења. Ту „топовску ђулад“ с великим напорима зауставио је голман Петровић. Ако је неко заслужан за Звездину победу то је у првом реду Петровић.

Радаковић је овај меч одиграо „професорски“. Био је најпредузимљивији човек одбране, у првом реду њен организатор, али и иницијатор напада. Његовом заслугом Партизан је постигао и згодитак. Будишић је играо непогрешиво. Био је непрелазан.

Вукотић се борио али је опет имао „фластера“ (Дојчиновски). Фудбалер његових квалитета би морао да нађе решење и да се ослободи својих чувара. А он то може Бјековића су и на овом мечу, као и често раније, немилосрдно рушили. То већ прелази границе фер-плеја. Антић, Козић, који пут и Радаковић требало би да у дуелима са противником буду обазривији.

За све оно што су фудбалери показали у дербију заслужује признање. Играли су и професионално и шампионски. Иако је пласман на табели засад испод очекивања напредак је сигуран и буди нове наде.